U Dimitrovgradu nedeljom nema „Politike”

Živim u Dimitrovgradu i povremeno uz pomoć rubrike Među nama pokušam da pronađem odgovor na neka pitanja, a ponekad i zatražim odgovornost ponekih. Kao što sam već pisala da u mom gradu, u 21. veku, ne mogu u pošti da nabavim nova filatelistička izdanja – nove poštanske marke, tako smo sada moji sugrađani i ja uskraćeni za nedeljna izdanja novina. Razlog za to je što je u Dimitrovgradu već nekoliko sedmica kiosk na kojem nabavljamo štampu nedeljom zatvoren.

Naime, u mom gradu postojala su dva kioska u kojima su prodavane novine, naravno, i „Politika”. Međutim, jedan od njih sada je zatvoren, dok drugi ne radi nedeljom. Znači – nema ni „Politike” ni njenog nedeljnog dodatka „Magazin”.

Ogorčena sam jer sam čitalac „Politike” otkad znam za sebe. „Politiku” je čitao čak i moj pradeda, kao i moj otac. A meni je mama, kao detetu, čitala dečje pričice iz „Politike za decu”, koja je i tada izlazila četvrtkom. Još iz tog perioda upamtila sam jednu pesmicu koju sada recitujem svakom detetu koje mi dođe u posetu.

U sredu, 25. januara, u rođendanskom broju „Politike”, čitajući razne rubrike i tekstove, bila sam ponosna jer sam i sama, zahvaljujući svojim prilozima, deo priče o našim novinama.

Međutim, istovremeno sam i puna gneva, jer sam, pokušavajući da nađem način kako bih nedeljom mogla da dođem do primerka „Politike”, saznala da to ne zavisi od vaše kuće, koja već godinama nema svoju prodajnu mrežu. To me je porazilo. Ovo je sramota za sve nas, a naročito kad se vidi kakve se sve šund novine prodaju.

Moja penzija je mala pa nisam u mogućnosti da se pretplatim na sve brojeve „Politike”, ali je obavezno kupujem petkom i ponedeljkom, a kupovala sam je i nedeljom, dok sam imala gde da je kupim. Kupim je i drugim danima kad čujem za ponešto zanimljivo što bih mogla da pročitam.

Meni je čitanje nedeljnog broja „Politike” poseban ritual u popodnevnim časovima, uživanje kao što je nekima da piju kafu i puše. Samo vas molim, nemojte da me upućujete na to da vaše novine čitam na kompjuteru ili „pametnom” telefonu, jer imam 70 godina i ne raspolažem tom tehnikom pa ne mogu da se tako informišem.

Lidija Antov,
Dimitrovgrad