У Димитровграду недељом нема „Политике”

Живим у Димитровграду и повремено уз помоћ рубрике Међу нама покушам да пронађем одговор на нека питања, а понекад и затражим одговорност понеких. Као што сам већ писала да у мом граду, у 21. веку, не могу у пошти да набавим нова филателистичка издања – нове поштанске марке, тако смо сада моји суграђани и ја ускраћени за недељна издања новина. Разлог за то је што је у Димитровграду већ неколико седмица киоск на којем набављамо штампу недељом затворен.

Наиме, у мом граду постојала су два киоска у којима су продаване новине, наравно, и „Политика”. Међутим, један од њих сада је затворен, док други не ради недељом. Значи – нема ни „Политике” ни њеног недељног додатка „Магазин”.

Огорчена сам јер сам читалац „Политике” откад знам за себе. „Политику” је читао чак и мој прадеда, као и мој отац. А мени је мама, као детету, читала дечје причице из „Политике за децу”, која је и тада излазила четвртком. Још из тог периода упамтила сам једну песмицу коју сада рецитујем сваком детету које ми дође у посету.

У среду, 25. јануара, у рођенданском броју „Политике”, читајући разне рубрике и текстове, била сам поносна јер сам и сама, захваљујући својим прилозима, део приче о нашим новинама.

Међутим, истовремено сам и пуна гнева, јер сам, покушавајући да нађем начин како бих недељом могла да дођем до примерка „Политике”, сазнала да то не зависи од ваше куће, која већ годинама нема своју продајну мрежу. То ме је поразило. Ово је срамота за све нас, а нарочито кад се види какве се све шунд новине продају.

Моја пензија је мала па нисам у могућности да се претплатим на све бројеве „Политике”, али је обавезно купујем петком и понедељком, а куповала сам је и недељом, док сам имала где да је купим. Купим је и другим данима кад чујем за понешто занимљиво што бих могла да прочитам.

Мени је читање недељног броја „Политике” посебан ритуал у поподневним часовима, уживање као што је некима да пију кафу и пуше. Само вас молим, немојте да ме упућујете на то да ваше новине читам на компјутеру или „паметном” телефону, јер имам 70 година и не располажем том техником па не могу да се тако информишем.

Лидија Антов,
Димитровград