Plate hirurga zavisiće od težine i broja operacija

Za oko dve nedelje biće završen pravilnik po kome će se tačno znati koliko koji lekar mora da obavi pregleda ili operacija na osnovu čega će moći da primi platu. To znači da će „beli mantili” imati norme koje će morati da ispune ukoliko žele da dobiju zaradu u državnoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj rade.

Kako za „Politiku” ističe dr Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja, oni su pre dva meseca uradili analizu i utvrdili su da lekar koji uradi tri operacije mesečno dobija istu platu kao onaj koji obavi 20 intervencija, što nije dopustivo.

– Uvideli smo da ima lekara koji za godinu dana obave 30 operacija, a neki po 280. To ne možemo da dopustimo. Pacijenti su zato nezadovoljni i postoje liste čekanja. Dešava se i da neki lekar dnevno uradi opise svega pet snimaka s magnetne rezonance, pa žuri da radi taj posao privatno. Nemamo ništa protiv da idu da rade popodne privatno, ali neka u svojoj smeni u državnoj ustanovi urade, na primer, 20 opisa snimaka. Još nismo završili sve pravilnike, moraju da se urade za interniste i lekare drugih specijalnosti, pa ćemo za neke dve nedelje izaći s predlogom normi – naglašava dr Đerlek.

Naš sagovornik napominje da su u slučaju hirurga podelili operacije po težini posla koji lekari obavljaju.

– Želimo da se doktori plaćaju onoliko koliko rade. Na primer, imamo jednog abdominalnog hirurga koji operiše slepo crevo, a drugi operiše rak debelog creva. Iako ni za jednu operaciju ne možemo da kažemo da je laka, ipak se, na primer, operacija slepog creva svrstava u lakše intervencije, a otklanjanje tumora u teže. Zato će biti osmišljen sistem bodovanja. To znači da će, recimo, za jednu operaciju hirurg dobiti pet bodova, a za drugu 15. Onda ćemo videti sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje koliki će biti koeficijent za lekara. Zato će neki lekari koji malo rade dobijati manju platu od, recimo, medicinske sestre. To je novi model finansiranja dijagnostički srodnih grupa, takozvanog di-er-džija. Po svim granama medicine napravićemo podelu težine rada, bodovanje rada i koeficijent, na osnovu čega će se obračunavati plata – ističe dr Đerlek.

Ovaj plan bodovanja i plaćanja lekara po učinku lekarska struka nije dobro dočekala, ali ima i onih koji smatraju da Ministarstvo zdravlja i ministarka profesor dr Danica Grujičić rade odličnu stvar za srpsko zdravstvo uvođenjem ovih novina, smatrajući da je to jedini način da se odvoji „žito od kukolja”.

Dr Draško Karađinović, iz Udruženja „Doktori protiv korupcije”, kaže za naš list da ministarki treba dati podršku jer je to početak uvođenja dobrih sistemskih zakona u zdravstvu.

– To je za svaku pohvalu. Ovo je interventna mera da bi se povećala produktivnost u srpskom zdravstvu. Imamo ogromne liste čekanja u ortopediji i oftalmologiji, ali i za neke banalnije zahvate poput operacije kile. Što se više čeka u državnoj ustanovi, posao cveta u privatnim zdravstvenim ustanovama. S donošenjem zdravstvenih zakona iz 2005. godine došlo je stvaranja takozvanih uskih grla u oblastima medicine koje bi trebalo da budu rutinski urađene. Nije dobro da svi specijalisti imaju „uravnilovku”, istu platu radili – ne radili. Neophodno je da se počne s boljim nagrađivanjem doktora za prekovremeni rad. Treba imati na umu da svaka promena izaziva otpor, pa će tako ove novine naići na otpor dela zdravstvenih radnika – smatra dr Karađinović.

Trenutno su najveće liste čekanja za operacije ugradnje veštačkih kolena i kukova, katarakte, kao i za snimanje na magnetnoj rezonanci.