Плате хирурга зависиће од тежине и броја операција

За око две недеље биће завршен правилник по коме ће се тачно знати колико који лекар мора да обави прегледа или операција на основу чега ће моћи да прими плату. То значи да ће „бели мантили” имати норме које ће морати да испуне уколико желе да добију зараду у државној здравственој установи у којој раде.

Како за „Политику” истиче др Мирсад Ђерлек, државни секретар Министарства здравља, они су пре два месеца урадили анализу и утврдили су да лекар који уради три операције месечно добија исту плату као онај који обави 20 интервенција, што није допустиво.

– Увидели смо да има лекара који за годину дана обаве 30 операција, а неки по 280. То не можемо да допустимо. Пацијенти су зато незадовољни и постоје листе чекања. Дешава се и да неки лекар дневно уради описе свега пет снимака с магнетне резонанце, па жури да ради тај посао приватно. Немамо ништа против да иду да раде поподне приватно, али нека у својој смени у државној установи ураде, на пример, 20 описа снимака. Још нисмо завршили све правилнике, морају да се ураде за интернисте и лекаре других специјалности, па ћемо за неке две недеље изаћи с предлогом норми – наглашава др Ђерлек.

Наш саговорник напомиње да су у случају хирурга поделили операције по тежини посла који лекари обављају.

– Желимо да се доктори плаћају онолико колико раде. На пример, имамо једног абдоминалног хирурга који оперише слепо црево, а други оперише рак дебелог црева. Иако ни за једну операцију не можемо да кажемо да је лака, ипак се, на пример, операција слепог црева сврстава у лакше интервенције, а отклањање тумора у теже. Зато ће бити осмишљен систем бодовања. То значи да ће, рецимо, за једну операцију хирург добити пет бодова, а за другу 15. Онда ћемо видети са Републичким фондом за здравствено осигурање колики ће бити коефицијент за лекара. Зато ће неки лекари који мало раде добијати мању плату од, рецимо, медицинске сестре. То је нови модел финансирања дијагностички сродних група, такозваног ди-ер-џија. По свим гранама медицине направићемо поделу тежине рада, бодовање рада и коефицијент, на основу чега ће се обрачунавати плата – истиче др Ђерлек.

Овај план бодовања и плаћања лекара по учинку лекарска струка није добро дочекала, али има и оних који сматрају да Министарство здравља и министарка професор др Даница Грујичић раде одличну ствар за српско здравство увођењем ових новина, сматрајући да је то једини начин да се одвоји „жито од кукоља”.

Др Драшко Карађиновић, из Удружења „Доктори против корупције”, каже за наш лист да министарки треба дати подршку јер је то почетак увођења добрих системских закона у здравству.

– То је за сваку похвалу. Ово је интервентна мера да би се повећала продуктивност у српском здравству. Имамо огромне листе чекања у ортопедији и офталмологији, али и за неке баналније захвате попут операције киле. Што се више чека у државној установи, посао цвета у приватним здравственим установама. С доношењем здравствених закона из 2005. године дошло је стварања такозваних уских грла у областима медицине које би требало да буду рутински урађене. Није добро да сви специјалисти имају „уравниловку”, исту плату радили – не радили. Неопходно је да се почне с бољим награђивањем доктора за прековремени рад. Треба имати на уму да свака промена изазива отпор, па ће тако ове новине наићи на отпор дела здравствених радника – сматра др Карађиновић.

Тренутно су највеће листе чекања за операције уградње вештачких колена и кукова, катаракте, као и за снимање на магнетној резонанци.