Učitelji nisu za rad u tandemu s nastavnicima fizičkog

Nedavno pokrenuta inicijativa Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta da se poveća broj časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, da taj predmet dobije natpredmetni status, da u mlađim razredima osmoletke učitelji i nastavnici fizičkog drže nastavu u „tandemu” osim esnafske podrške ima i oponente – nije zavredela razumevanje i „zeleno svetlo” Saveza učitelja Srbije.

Predlog da umesto sadašnjih tri bude pet časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u rasporedu đaka od prvog do četvrtog razreda, da u prva dva razreda osnovcima tri časa fiskulture drže učitelji i dodatna dva nastavnici, a da u trećem i četvrtom bude obrnuto, u praksi bi značio više časova za nastavnike fizičkog, i po jedan u rasporedu manje za učitelje koji predaju đacima trećeg i četvrtog razreda.

Učitelji to ne ističu, ali s pravom ocenjuju da bi povećanje fonda časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja dodatno uvećalo opterećenost đaka i produžilo vreme boravka učenika u školi.

– Smatramo da bi povećanje fonda časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u prvom ciklusu dodatno opteretilo dnevnu i nedeljnu opterećenost učenika. Oni u prvom ciklusu imaju obavezne predmetne, izborne programe i aktivnosti: u prvom razredu 23 časa, a u ostalim razredima 24 časa nedeljno. Na navedeni broj časova dodaje se dopunska i dodatna nastava za pojedine učenike.

Predloženi model u kome bi nastavnik fizičkog i preuzeo neke časove od učitelja uzrokovao bi i pojavljivanje problema u organizaciji nastave i duži boravak dece u školi, što svakako ne bi bilo poželjno – objašnjavaju iz Saveza učitelja Srbije.

Istraživanje koje je sproveo Savez učitelja, na uzorku koji je činilo više od 1.000 ispitanika, pokazalo je da su prostorni uslovi u mnogim školama veoma skromni, često nedovoljni za realizaciju nastave fizičkog vaspitanja, naročito u mlađim razredima. Poboljšanje uslova, ocenjuju, svakako bi uticalo na poboljšanje efekata nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na razvoj učenika.

− U velikim školama učiteljima i njihovim učenicima otežan je pristup fiskulturnim salama zbog njihove prezauzetosti (36,6 odsto učitelja može da realizuje sva tri časa u fiskulturnoj sali, dok 32,7 odsto nema tu mogućnost). Povećanje fonda časova bi taj problem dodatno uvećalo. U mnogim školama, naročito u područnim odeljenjima, nema ni sprava, niti rekvizita za nastavu fizičkog – ukazuju učitelji.

Saglasni s preporukama Svetske zdravstvene organizacije da fizička aktivnost učenika treba da bude kontinuirana i svakodnevna, učitelji kažu da to i ostvaruju, ne samo na časovima fizičkog već i kroz nastavu muzičke kulture kroz ples, narodnih igara, prirode i društva, odnosno sveta oko nas, kao i kroz vannastavne aktivnosti.

− Program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti koji je definisan Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, prema podacima iz istraživanja, realizuje se na različite načine u većini škola (90,9 odsto). Učenici prvog ciklusa su veoma motivisani da učestvuju u tim aktivnostima, kao i svim drugim koje su usmerene na fizički razvoj dece (folklor, ples, kros, sportski dan).

Otvoreni smo za saradnju za unapređivanje ovog dela školskog programa kako bi se dodatno obogatio i unapredio u cilju povoljnog uticaja na stimulisanje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti, kao i na razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova i navika.

Društva učitelja širom Srbije, kao i škole samostalno ili u saradnji sa lokalnom zajednicom, imaju brojne aktivnosti koje već podstiču fizičku aktivnost svih učenika (gradske ulične trke, poligoni, planinarenje, stare zaboravljene igre) – obrazlažu učitelji.

Njihov je izričit stav da fond obaveznih časova ne treba da se povećava, a saglasni su da bi valjalo da škole ponude đacima više sportskih fakultativnih vannastavnih aktivnosti čime bi se omogućilo da se intenziviraju fizičke aktivnosti svih učenika u cilju unapređivanja njihovog fizičkog razvoja.