Majstor za korice

Još u vreme dok je studirao na Saobraćajnom fakultetu, Beograđanin Aleksandar Ćeklić zainteresovao se za stare zanate i stare slikarske tehnike. Privlačili su ga ikonopis i kaligrafija, ali ljubav prema koričenju nekako se izdvojila.

- Prepoznao sam da se kroz umetnički povez knjiga mogu najbolje izraziti - kaže Ćeklić koji je od 1992. godine do sada povezao više od hiljadu unikatnih knjiga.

Beogradski kolekcionari i trgovci najčešće kupuju knjige odštampane u 19. i u prvoj polovini 20. veka: dela Stanislava Vinavera, Ive Andrića, Isidore Sekulić... Pored romana, još češće se koriče istorijske knjige Stojana Novakovića, Vilovskog, Ćorovića…

Zanat sam učio iz knjiga nemačkih majstora. Takav pristup ima i prednosti i nedostatke. Prednost je što su ih pisali najbolji majstori umetničkog poveza, a nedostatak je možda u tome

što nisam imao učitelja u praksi. Ipak, vremenom sam potpuno ovladao tom tehnikom i planiram da uskoro otvorim školu. Ima mnogo zainteresovanih koji žele da se iz hobija bave umetničkim povezom - kaže Aleksandar.

Umetnost prvih hrišćana

Ova umetnost ima dugu istoriju, i njen nastanak tesno je povezan sa nastankom hrišćanstva. Za razliku od paganskih pisaca, koji su svoja dela ispisivali na papirusu i zatim ih odlagali u obliku svitaka, prvi hrišćani pisali su na presavijenom papirusu, a docnije i na pergamentu koji su zatim povezivali u obliku sveščica, sasvim nalik knjigama u današnjem obliku.

Prvi majstori su poticali iz koptske hrišćanske zajednice iz današnjeg Egipta. Oni su prilagodili tehniku šivenja ćilima novoj nameni, i tako počeli da prošivaju knjižne sveščice. Sve do kraja trećeg veka hrišćanske knjige i njihovi povezi bili su vrlo skromni, međutim, od četvrtog veka knjige postaju raskošne, tako da nadmašuju sve što je do tada antička civilizacija na ovom polju stvorila.

Hilandarski povezi

Pretpostavlja se, kaže naš sagovornik, da je umetnost koričenja u Srbiji nastala u vreme Ćirila i Metodija, ali iz tog perioda nema sačuvanih poveza. Najstariji sačuvani srpski povezi rukopisnih knjiga potiču iz 13. veka. Krajem 15. veka pojavljuju se i prve štampane knjige. Naši srednjovekovni povezi rađeni su po vizantijskim uzorima.

(/slika2)Ćeklić se interesuje i za hilandarske poveze. Ove godine objavio je rad „Povezi rukopisnih knjiga Hilandarske biblioteke”.

- Hilandarska biblioteka broji nešto više od hiljadu rukopisnih kodeksa koji uglavnom imaju sačuvane poveze u boljem ili lošijem stanju. Srećom, povezi nisu restaurirani, te njihovo obilje u izvornom stanju predstavlja pravu riznicu za istraživanje tehnike izrade srednjovekovnih poveza - kaže nam beogradski umetnik poveza.

Ćeklić u svom radu, naslanjajući se na dugu tradiciju ovog zanata, kombinuje tradicionalni i moderni stil, u zavisnosti od duha i karaktera samog dela. Ako je, na primer, reč o nekom nadrealističkom romanu, sigurno je da za njega neće primeniti vizantijski ornament, - pojašnjava.

Aleksandar Ćeklić do sada je imao nekoliko grupnih izložbi i dve samostalne. Prva je bila u Maloj galeriji ULUPUDS-a , a druga je u toku, u galeriji Atrijum u Gradskoj biblioteci u Knez Mihailovoj.

Njegovi povezi nalaze se kod mnogih kolekcionara u zemlji i inostranstvu: u Švajcarskoj , Engleskoj, Kanadi, Japanu, Australiji.

D. Stevanović

--------------------------------------------

Razotkrivene tajne

Moderni stil umetničkog poveza pojavio se prvi put u Francuskoj početkom 20 veka. Kod tradicionalnog poveza koristi se bogata ornamentika u takozvanom slepom otisku i pozlati, ali na osnovu ornamenata teško je izvesti zaključak o vrsti knjige. U prošlim vekovima sve je bilo obavijeno velom tajne pa i knjiga, dok moderno doba razotkriva svaku tajnu, gubi se svaka vrsta intime, pa i povezi direktno odražavaju duh i karakter teksta.