Pazi, kumašine, da se negde ne okliznemo

Kragujevac – Sretenjski ustav iz 1835. godine, prvi najviši pravni akt moderne, postsrednjovekovne srpske države, donet je u okolnostima komplikovanih političkih odnosa. Taj ustav je bio odraz slobodarske atmosfere u našem društvu, ali i revolucionarnog duha koji je tutnjao Evropom. Knez Miloš Obrenović ga je prihvatio pod pritiskom Miletine bune (Mileta Radojković), čiji su ustanici tražili da se ograniči moć vladara, a na Balkanu je sve „kuvalo” od stranih uticaja. Slobodna Srbija nije odgovarala velikim silama, ni Turskoj, ni Rusiji, ni Austriji, pod čijim je pritiscima ustav ukinut, kaže u razgovoru za „Politiku” Predrag Ilić, istoričar i arhivski savetnik u Istorijskom arhivu Šumadije – Kragujevac.

– Tridesetih godina 19. veka Srbija je još bila pod turskom okupacijom, a čitav Balkan je bio pod lupom Rusije, Austrije i naravno Engleske koja još od srpskih ustanaka vodi izrazito aktivnu politiku na ovim prostorima. Posle Hatišerifa i Berata iz 1830. godine, turskih akata kojima je Srbija dobila određenu autonomiju, stvoreni su uslovi da se vlast ozakoni, ali knez Miloš je stalno odlagao donošenje ustava koje je obećao na skupštini u Kragujevcu 1834. Nezadovoljstvo viđenijih ljudi, koji su tražili da se ograniči moć vladara, kulminiralo je februara 1835, kada je podignuta Miletina buna. Odjeci Francuske buržoaske revolucije i Napoleonovih ratova su još sveži, a Turska gubi moć i postaje „bolesnik na Bosforu”. Dakle, Sretenjski ustav je nastao u jednom burnom vremenu – navodi naš sagovornik.

Sretenjski ustav se smatra jednim od najliberalnijih u Evropi svog vremena, o čemu svedoči i član u kome se kaže da svaki rob postaje slobodan čovek kada stupi na srpsko tle. Izradu ustava knez Miloš je poverio diplomati Dimitriju Davidoviću, osnivaču srpskog žurnalizma i pokretaču „Novina srbskih”, čiji se prvi broj štampa u Kragujevcu 1834. godine.

– Sretenjski ustav je nastao na slobodarskim temeljima Prvog i Drugog srpskog ustanka, koji su pokazali da centralna turska vlast u Carigradu slabi, što se videlo i po dahijama koje su preuzele Beograd. Narod je hteo da ide dalje, da osvoji više prava i sloboda, odatle i Miletina buna, ali je posle pomenutog Hatišerifa i Berata, kojima je Srbija dobila neke povlastice, stvorena atmosfera da možemo sve sami, da ne moramo nikog ništa da pitamo. Bila je to pogrešna procena. Knez Miloš je pokušavao da izbegne donošenje ustava, ali je imao sluha i za politička previranja u zemlji. Zato je angažovao Dimitrija Davidovića, u koga je imao veliko poverenje, ali mu je ipak poručio: „Pazi, kumašine, da se negde ne okliznemo.” Sretenjski ustav jeste bio moderan, ograničena je vladareva moć, regulisane su poreske obaveze i ukinut kuluk, ali jedan takav akt, kojim je Srbija obnovila državnost izgubljenu pre četiri veka, nije odgovarao velikim silama – kaže Ilić.

Zbog protivljenja velikih sila, Sretenjski ustav je bio na snazi svega 55 dana.

– Slobodan Jovanović kaže da je Sretenjski ustav odražavao stanje u društvu. Imalo je tu i elemenata Francuske povelje o pravima i slobodama čoveka i građanina, ali je u suštini to bio neka vrsta oktroisanog ustava kojim je Miloš Obrenović izašao u susret političkim protivnicima, a sačuvao vlast. Ustav, međutim, nije odgovarao velikim silama. Turska je i dalje želela da zadrži pozicije na Balkanu, Rusija je očekivala da se za sve pita, Austrija je imala geostrateški pravac na Istok upravo preko Srbije, a Engleska je izrazita politička i ekonomska sila koja je trgovinu na Mediteranu držala pod kontrolom. Nijedna od velikih sila nije želela da vidi Srbiju kao samostalnu državu. Ako pogledamo današnje vreme, mogli bismo reći da se istorija ponavlja u drugačijoj varijanti – navodi sagovornik „Politike”.

Za Sretenjski ustav, koji je izglasan na livadi kraj crkve Miloša Obrenovića u Kragujevcu, pred mnoštvom naroda koji se tiskao na desnoj obali Lepenice, govorilo se da je „francuski rasad u turskoj šumi”. Ukinut je direktno pod pritiskom turskih vlasti u Carigradu, pred kojima je knez Miloš sprao odgovornost, prebacujući krivicu na autora ustava Dimitrija Davidovića koji je skončao 1838. godine na imanju u Smederevu.