Nikuda i nikada bez osmeha

U Jutarnjem programu RTS pojavljuju se nova TV lica. Pretpostavljamo da su iz one grupe koja je birana i pripremana za Pesmu Evrovizije. Šta bi to moglo da znači, da se više neće vraćati Jovana Janković, ni šepuriti Srđan Predojević i da će se baviti samo uređivanjem u senci mladih lavova koji nezadrživo hrle napred. Istina, ovi koji su stigli u Jutarnji program ne deluju kao nesalomivi, ali se trude. Za početak, imaju solidnu dikciju i drže se onog što im je naloženo da kažu, bez upuštanja u improvizacije.

Ono što im se može preporučiti u ovom, početnom periodu njihovog TV uzdizanja je da ne imitiraju ili kopiraju svoje prethodnike. Neka budu ono što jesu, veće su šanse da nešto postignu, da se razvijaju i napreduju. I nikuda i nikada bez osmeha.

Mada ih je neko već naučio da, kad se pojavljuju u parovima, sede stisnuto, kao da kamera ne može da ih uhvati ako se razmaknu. Koliko vidimo, na drugim TV kanalima, voditelji se ne dodiruju, sede normalno, na pristojnoj udaljenosti na kojoj mogu da razgovaraju. I nemaju taj problem sa „ulaženjem u kadar”. Zašto je to na RTS-u postalo obavezno – mora da postoji neko objašnjenje.
Kao što mora da postoje razlozi za neobaveznost koja se preslikavanjem širi u jutarnjim emisijama na svim televizijama. Daleko od toga da novi dan treba da počne pod stresom (osim ako se takve vesti ne mogu zaobići) ali bežanje od stvarnosti pretvaranjem jutarnjih programa u šou programe u kojima se igra i peva, daju saveti o lepoti a malo govori o stvarnosti, ne može zadovoljiti gledaoca koji zdrav razum stavlja ispred opsene i zavaravanja. Ako se ozbiljne teme ne otvaraju to ne znači da ne postoje.

KRAĐA VREMENA. – Umetnica u osmehivanju i beskrajnom pričanju je Rejčel Rej, Amerikanka u istoimenom šou programu koji svakodnevno emituje RTV Studio B. Ona kuva, priča, smeje se, dovodi goste, animira publiku u studiju. Reklo bi se, divota. Američki primer za sreću i ushićenost.

To je prilično složen program sa jednostavnim porukama i krajnjom namerom da sve prikaže kao lako, prepoznatljivo, dostupno, optimistično, zabavno. Sve teče bez greške ili sa namernim greškama da bi bilo šarmantnije. Uprkos svim tim kvalitetima, teško je gledati ovu emisiju od početka do kraja, jer stvara nezanemarljiv osećaj da vam neko, nezasluženo, krade vreme, podučava nečemu što već znate i zamajava do beznadežnosti.

KULINARSKA PUTOVANjA. – Kuvanje se kao povod koristi za emisije različitih žanrova. Slobodan Mićić ga u emisiji „Svet na tanjiru” na Studiju B koristi u turističke svrhe. Sa gostima u razgovoru obilazi zemlje, razvija lične putopise i jača želju za putovanjima širom planete. Sve se završava đakonijama u nekom od beogradskih restorana, po receptu Jovanče Micića iz „Puta oko sveta”: svuda pođi, kući dođi.

Na kulinarskom krstarenju našao se i Džejmi Oliver koji je u poslednjem ciklusu emisija hteo da proveri na čemu se zasniva slava italijanske kuhinje. Njegov zanos je zarazan, njega ništa ne može da zaustavi u nameri da sazna, otkrije i pokaže. Tako je našao novi ugao za svoje emisije koje su postigle veliki uspeh svuda gde su prikazane, a postao je svetski poznata ličnost, zahvaljujući kecelji i varjači. I neprestano izmišlja recepte i nova jela.

U emisiji „Pogodi ko dolazi na večeru” na TV Enter Mirjana Bobić-Mojsilović uvek kuva isto jelo, nikada ne otkriva recept i sa svojim gostima putuje kroz lične arhipelage karijere.

Prepuna je emocija i spremnosti za poveravanjem. To mu dođe kao neka ispovedaonica, hrana sama po sebi nije cilj već put do sagovornika.Kuvaju i drugi, ali najduže i najupornije istrajavaju Velimir Dejanović i Dejan Markuš u „Kuvati srcem” na Prvom programu RTS. Oni ne posustaju u nameri da dokažu da je kuvanje veština koja ponekad zavisi i od debljine novčanika. A oni su postali eksperti za preživljavanje, za spravljanje hrane koja malo košta, bajno izgleda, a može da se jede. Tako su se izborili za poverenje i – naklonost milionskog auditorijuma svakog jutra. To treba izdržati, to se mora pohvaliti. I oni pokušavaju da menjaju koncept emisije, da putuju, snimaju na raznim mestima, verovatno i sami svesni da je formula koju su utvrdili na samom početku najbolja i najubedljivija.