NA REDU JE DNEVNI RED

Opstrukcija rada parlamenta legitimno je sredstvo političke borbe, ali gubi svaku svrhu kad sredstvo postane cilj politike. Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije nalaze se na korak do toga ukoliko od ponedeljka nastave da se javljaju „po poslovniku” i spreče srpski parlament da počne rad „po dnevnom redu”.

Demonstracija opozicionog nezadovoljstva mora imati jasan cilj a to nikako nije „dokazivanje da je vlast nesposobna”, jer se to teško može dokazati ako vam je ključni argument kojim bi se to dokazalo zamenjen ometanjem vlasti u funkciji predlagača zakona od čijeg učinka zavisi i merenje kvaliteta vlasti.

Ne smatram se nadležnim da vodim brigu o poslovima dve pomenute stranke, ali mi izgleda nesumnjivim da će im se o glavu obiti uloga deteta koje se zainati, pa kvari igru a da i njemu nije baš jasno kako je sve to počelo i kuda vodi.

U pomenute dve stranke odnekud veruju da je vladajuća koalicija neprirodna, da je to merkantilni savez neiskrenih partnera, da su glasači tih stranaka prevareni postizbornim paktom, ali ovi argumenti ne dokazuju nelegitimnost vlasti, a zamerke slične prirode mogle bi se izreći i da je, kojim slučajem, formirana koalicija od ovih što opstruiraju rad parlamenta, jer konci koji njih povezuju nisu od mnogo jače pređe.

Tako je to s koalicijama u politički nedovršenim društvima i to će, verovatno, u najmanje još dva izborna ciklusa biti odlika srpske političke scene, ali to nije valjan razlog da se poništava parlamentarizam i da se nezadovoljstvo gubitnika na izborima, ili gubitnika u postizbornim dogovorima, nameće kao jedina društvena tema zato što druge teme ne mogu da dođu na dnevni red.

Pretpostavljam da i u rukovodstvu stranaka opstrukcije imaju svest o tome da ovakva taktika nije nikakva strategija i da bi primena ovog taktičkog sredstva do krajnjih granica radila na uštrb njihove koristi, jer bi se, čak uz sasvim malu medijsku kampanju, koja je, uzgred, već počela, stvar mogla predstaviti onako kako nekima već izgleda da jeste – da ove stranke rade protiv interesa građana, pa, sledstveno tome, i protiv interesa onih koji su za njih glasali.

Svako malo neko izračuna koliko nas košta nefunkcionalni parlament, utvrđuje se novcem izražena šteta od neusvajanja zakona i neratifikovanja uredaba, spinuju se vesti o povezanosti posla s „Fijatom” s ratfikacijom sporazuma s Evropskom unijom, a oba ova posla povezuju se s gasnim aranžmanom s Rusima, jer, navodno, od potpisivanja tog paketa, uključujući i preuzimanje NIS-a, zavisi i ruska odluka da se automobili iz Srbije izvoze s naplatom simbolične carine na šta Italijani i računaju...Čak se negde pojavila i vest da ruska državna naftna kompanija razmišlja o promeni trase gasovoda.

Pritisak na stranke koje opstruiraju rad parlamenta i na čijem se dnevnom redu nalaze baš ove teme otuda nesumnjivo raste i one bi morale da nađu neku „izlaznu strategiju”, a da to ne bude primena krajnje konsekvence – izlaženje iz parlamenta tako što ih četvorica nose van sale.

Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke, već je, u intervjuu ovom listu, primetio da 98 odsto medija vodi kampanju protiv opozicije. Ne znam kako je to izračunao, ali on još tvrdi da to čini vlast koja političkim ili ekonomskim pritiscima kontroliše toliki procenat medijske moći. I Vučić je, dakle, svestan da su laka meta i da od nastavka opstrukcije nikakve praktične koristi neće da bude.

Računajući s neraspoloženjem javnog mnjenja, radikali i pridruženi članovi opstrukcione koalicije tragaju ustvari za časnim izlazom iz situacije koja i za njih postaje neizdrživa.

Simbolički, verovatno, za radikale je tu najvažnije pitanje smrti Ranka Panića, u čijem slučaju postoji osnovana sumnja da je žrtva primene policijske sile tokom julskih demonstracija, a, koliko vidim, ovi na vlasti nude radikalima da se to pitanje stavi na dnevni red skupštinskog Odbora za bezbednost.

Čini mi se da će to biti dovoljno i da će se, nakon ritualnog busanja u grudi junačke za skupštinskom govornicom, radikali vrlo brzo s poslovnika vratiti na dnevni red, a ako posustane njihova pobuna protiv poretka stvari, energija ostalih aktera izduvaće se kao probušeni balon.

glavni urednik nedeljnika „Vreme”