Slikom i rečju Kosmetom šire znanja o istoriji

Projekcija dokumentarno-igranog filma „Peto pismo Hilde Dajč” održana je u Gračanici 31. januara. Zaslugom Muzeja žrtava genocida, koji je realizovao ovaj film, publika na centralnom Kosovu bila je u prilici da vidi potresno svedočanstvo o srpskoj Ani Frank samo četiri dana nakon premijere u Beogradu. Osim toga, dvoje mladih saradnika ovog muzeja, kustosi Biljana Marcojević i Bojan Arbutina, krajem januara i početkom februara proneli su Kosmetom živu reč o istoriji Drugog svetskog rata, održavši niz predavanja za različite uzraste slušalaca.

– Nakon projekcije „Petog pisma Hilde Dajč”, koja je bila izuzetno posećena, u Domu kulture Gračanica organizovana je i tribina „Kozara 1942”. Govorio sam o stradanju i masovnom odvođenju u logore civilnog srpskog stanovništva Bosanske krajine, tokom i po završetku jedne od najvećih bitaka partizana protiv nemačko-ustaških trupa – kaže Bojan Arbutina, stručni konsultant filma o Hildi Dajč, mladoj jevrejskoj studentkinji arhitekture, koja je dobrovoljno otišla u logor Staro sajmište, da bi kao bolničarka pomagala svojim sunarodnicima. Iz tog predvorja smrti, poslala je krajem 1941. i početkom 1942. četiri pisma školskim drugaricama, ostavivši autentično svedočenje o Holokaustu, pre nego što je i sama ubijena u gasnom kamionu, zloglasnoj „dušegupki”.

Pre Gračanice, prikazivanje filma o Hildi Dajč i predavanje o Kozari održano je u Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu, jednoj od najstarijih pravoslavnih škola na Balkanu. Prisustvovali su bogoslovi svih pet razreda i njihovi profesori, koje su interesovala i brojna pitanja u vezi sa stradanjem velikodostojnika pravoslavne crkve u NDH.

– Na predlog jeromonaha Isidora, našeg domaćina u prizrenskoj bogosloviji, Muzej žrtava genocida će pripremiti predavanja za učenike svih bogoslovija SPC o sveštenomučenicima, devastiranju pravoslavnih hramova i crkvene imovine u Drugom svetskom ratu – ističe Arbutina.

Njegova koleginica Biljana Marcojević je u Ranilugu đacima osnovnih i srednjih škola s područja Kosovske Kamenice održala predavanje „Heroine drugog svetskog rata”. Govorila im je o ženama koje su zbog svog požrtvovanja, junaštva i stradanja postale univerzalni simboli Drugog svetskog rata na našim prostorima. Takve su bile narodni heroj Lepa Radić, majka sa Kozare Milica Tepić, dugo prećutkivana Dijana Budisavljević, koja je iz ustaških logora spasila na hiljade srpske dece...

– Po pripremljenosti i zainteresovanosti učenika videlo se koliko su željni ovakvih sadržaja. Sajber-generacijama je teško privući pažnju, a još teže je zadržati, pa je zato idealno kombinovati živu reč, slajdove i kratke filmske forme – kaže Biljana, muzejski pedagog u Muzeju žrtava genocida, s višegodišnjim iskustvom u edukaciji dece školskog uzrasta.

Prema njenim rečima, pedagozi se i danas spore oko toga na koji način teške i surove ratne priče iz istorije približiti osnovcima, a ima i mišljenja da decu treba poštedeti takvih tema.

– Pre dve godine Muzej žrtava genocida je realizovao tridesetominutni film o streljanju đaka u Kragujevcu 1941. Predviđeno je da se osnovcima prikaže na času, a da se zatim razgovara o ovom tragičnom događaju. Kada je najavljeno o čemu će biti film, nekoliko đaka jedne kragujevačke škole pitalo je svoje nastavnike – šta je to streljanje? A onda su godinu dana kasnije po tekstu koji je napisala njihova nastavnica uradili predstavu o kragujevačkom krvavom oktobru. Izveli su je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, odakle su učenici 1941. odvedeni na stratište. Sada je snimak te predstave uvršten u nastavni materijal i biće postavljen na sajtu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), kao primer negovanja kulture sećanja – kaže Biljana Marcojević.

Kako ističe, ZUOV u saradnji s Muzejom žrtava genocida i ostalim nadležnim ustanovama upravo radi na dugoročnoj strategiji, koja predviđa obuku za nastavnike istorije, a kasnije i srodnih predmeta, kako bi sadržaje koji se tiču negovanja kulture sećanja što uspešnije primenili u nastavi.