Odgovor vlasti: represija, nasilje i teror

73. BERLINALE

Berlin – U februaru 1979. godine zbačen je sa vlasti šah Reza Pahlavi i vlast u Iranu preuzeo je verski vođa Homeini. Već u septembru 1980. godine počinje višegodišnji iračko-iranski (prvi) Zalivski rat, što je rezultiralo brojkom od više od milion i po žrtava sa obe strane.

Ovaj rat je pozadina priče dugometražnog animiranog filma „Sirena” poznate francuske filmske i virtuelno-vizuelne autorke Sepide Farsi – Iranke rodom (rođena je 1965. u Teheranu, u Parizu je od 1984. godine), koja je prvo je u Parizu studirala matematiku, pa se onda okrenula vizuelnoj umetnosti i filmskom stvaralaštvu i koju su ratna zbivanja kao srednjoškolku zatekla u Abadanu. I upravo je ovaj veliki lučki grad u blizini granice sa Irakom, mesto radnje animirane „Sirene”, s kojom je otvoren ugledni program „Panorama” na 73. Berlinalu.

U likovno izdašnom filmu sa primesama istorijskih činjenica, u kojem se animacija meša sa snimljenim sećanjima, Farsijeva šalje ljubavno pismo iranskom narodu predugo zakovanom u dvorima različitih diktatorskih režima, koji su se kroz decenije samo smenjivali, prikazuje njegovu domišljatost i čežnju za slobodom. Farsijeva sve to čini kroz priču o dečaku Omidu, koji ostaje u Abadanu sa svojim sunarodnicima. Oni su se branili od iračke opsade i pronalazili način da se ratu odupru bez oružja. Omid je u luci pronašao napušten brod, nazvao ga „Sirena”, pretvorio ga u svojevrsnu spasilačku Nojevu barku okupivši različite harizmatične ljude, koji se različito odnose prema ratu i na različite načine se protive režimu.

U filmu ima i magičnih momenata, sekvenci tradicionalnog žrtvenog rituala, natprirodnih džinova i duhova, a tu je i intenzivna scena u kojoj devojka skida veo da bi podvezala ranjenu nogu mladića, a ta scena snažno aludira i na današnji trenutak u Iranu. U berlinskom susretu, za „Politiku” Sepide Farsi kaže:

– Radnja filma se dešava 1980. godine i želela sam da podsetim na to da se ljudi od početka bore protiv režima. Društvenih preokreta i buna u Iranu bilo je i ranije, i pre ovog najnovijeg iz 2022. godine, a odgovor vlasti je uvek bio represija, nasilje i teror. Imali smo uspone i padove, trenutke očaja. Ali, znali smo da će stvari jednog dana eksplodirati.

Na pitanje zašto je baš sada odlučila da snimi film na temu iračko-iranskog rata i zašto se opredelila za animiranu filmsku formu, Farsijeva je odgovorila:

– Zato što je taj rat obeležio moje buntovno tinejdžersko doba u Abadanu kada sam se kao srednjoškolka, kao i mnogi moji zemljaci, osećala kao dvostruki disident. Želeli smo da srušimo monarhiju, a ipak nismo hteli ni da sveštenstvo preuzme vlast. Bili smo „unutrašnji neprijatelji”, a započeti rat koji je bio jedan od najkrvavijih u drugoj polovini 20. veka samo nam je dodao nesreću. Taj Prvi zalivski rat nekako je zaboravljen, a ja sam rešila da ga oživim na filmskom platnu koristeći sredstva animacije, jer u Iranu ne bih mogla da snimam, a i u Abadan mi je zabranjeno da se vratim.

Tokom četvrte od ukupno osam godina ovog krvavog rata, Sepide Farsi je napustila Iran kako bi se školovala u Parizu, gde je otkrila iransku dijasporu čiji su članovi bili prvenstveno intelektualci i političari. I u svima njima je tada postojao taj osećaj ukradene revolucije i tragično propuštenog koraka, a postajalo je sve gore. Takav osećaj prevladava i u „Sireni” i u liku dečaka Omida, koji bez obzira na to što ima samo 14 godina razmišlja o tome kakav bi mu život mogao biti bez revolucije i bez rata. Omid ipak ne odustaje, već preuzima akciju, baš kao što je to na svoj način učinila i sama umetnica.

– Više od četrdeset godina u Iranu postoje preokreti. Dakle, ono što se danas dešava ne dolazi niotkuda. Mnogi mladi Iranci žele da žive u modernom, liberalnom društvu. Pitanja postavljena u „Sireni” bi pre ili kasnije bila relevantna. Uprkos političkoj represiji, Iranci su uvek bili kreativni. Uzmimo na primer pozive na protest koji su ispisani na novčanicama kako bi se diskretno širile informacije. Uprkos svim intenzivnim obračunima režima, uvek je bilo mesta za prkos. Postoje duboke pukotine unutar iranske države i verujem da će režim uskoro pasti – kaže Sepide Farsi, čije dokumentarce „Svet je moj dom”, „Teheran bez dozvole”, „Sedam velova”, kao i igrane filmove „Snovi o prašini”, „Pogled”, „Crvena ruža”, „Preći ću sutra”, poznaje i srpska publika. Vreme je da upozna i njen prvi animirani film „Sirena”...