U Francuskoj za pušenje duvana u zatvorenom prostoru „nema pardona”

Poznato je da u svetu ima mnogo naših lekara i da su u tim zemljama visoko cenjeni. Među njima je i veći broj lekara umetnika. U Bordou u Francuskoj je naš prof. dr Zoran Ivanović. Ovaj cenjeni naučnik u svetu je i književnik raskošnog dara, pesnik, fotograf… Prošlo je dvadeset godina otkako sam s njime obavila intervju za jedan naš medicinski časopis, a 2022. godine pitala sam ga ponovo za drugi. Njegovi pogledi na svet nauke su vrlo vredni i stečeni su sopstvenim iskustvom.

Dr Ivanović je naučnik, lekar i ćelijski biolog. Radi u Bordou i naučni je direktor za dve oblasti u Francuskoj u okviru centralizovane državne ustanove za transfuziju krvi. U Srbiji je svojevremeno, kao najmlađi, izabran za člana Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. U Francusku je sa jedne Skupštine Društva lekara odneo srpsku zastavicu i njome se ponosi. Drži je na svom radnom stolu u ustanovi. Svedok sam da ju je odmah primetio i žarko želeo da mu je poklonimo. Učinili smo to, naravno.

Smatramo da profesora Ivanovića, kao uostalom i mnoge druge naše lekare koji rade u svetu, treba pitati o pitanjima važnim za narodno zdravlje, o tome kako je neki problem rešen u zemlji u kojoj žive. Zato sam nedavno upitala profesora Ivanovića: „Zorane, puši li se kod vas duvan u zatvorenom prostoru? Brane li da se puši u kafanama?”

Na odgovor nisam dugo čekala. Dajem ga čitaocima „Politike”:

„Ovde nema ni govora da se puši po kafanama. Nigde ne sme da se puši, nema čak ni dušegupki za pušače po aerodromima ili železničkim stanicama. Može samo na otvorenom. Kod mene u ustanovi puše napolju, ispred vrata za ulazak personala.”

O pitanjima narodnog zdravlja od osnivanja lista „Politika” pisao je prof. dr Milan Jovanović Batut. U listu „Zdravlje” napisao je: „Duvan, otrovno smrdljivo zelje”. I Batut je bio u Francuskoj. Učio je kao državni pitomac i kod Luja Pastera, koji je bio hemičar, a načinio čudesna otkrića u medicini. Paster je znao da posmatra, posedovao je snažnu intuiciju i bio rodoljub. Imao je i dr Batut od koga da nauči kako se cene biljke koje spadaju u velebilje i od kojih čovek dospeva u bunilo.

Tehnologije danas učine da sastojci duvana još više štete prilikom sagorevanja. Ne čudi me zato što je u zemlji medicine za pušenje duvana u zatvorenom visoko podignuta rampa – znak stop. Ili, kako bi dr Batut, rekao: „Nema pardona”.

I danas treba od Francuske usvojiti korisne primere.

Dr sc. med. Slavica Žižić Borjanović,
Sekcija za humanost, umetnost i kulturu Društva lekara Vojvodine SLD