Od milosnica do poslovne pratnje

Čačak – Imućni Čačani računali su da moralna načela siromašnih devojaka nisu nesalomiva, pa su ih uz malo lukavstva i truda priklanjali na intimne odnose. Izdržavane milosnice imale su jednog partnera i znatno bolji život od običnih bludnica, ali su zalud očekivale brak, jer su njihovi muškarci bili ili oženjeni, ili u prolazu, do bolje prilike. Iz takvih veza mnoge devojke pale su u običnu prostituciju.  "One srećnije dobijale su od ljubavnika i kuću na poklon. Najbogatijeg meštanina u 19. veku Ferdinanda Krena pratile su priče da je za uzdarje lepoj Joki podigao kafanu u Knez Miloševoj ulici, pod nazivom "Evropa", dok je okružni fizikus milosnici iz Dučalovića sagradio kuću na uglu današnje Pigove ulice", – kaže za "Politiku" Miloš Timotijević (38), istoričar iz Čačka. 

Naš sagovornik je upravo objavio opširnu studiju pod nazivom "Prostitucija u Čačku tokom 20. veka", prvi put obdanjujući neke pojedinosti sa senovitih predela zabrana i strasti, iz prošlosti Čačka i intime njegovih žitelja. Usput je taj odlomak lokalne istorije, kao i sav život, podeljen na bogate i siromašne, iako su obe vrste meštana u kupleraj ulazile sa potpuno istim namerama.  

– Početak organizovane prostitucije u Čačku, na kraju 19. i početkom 20. veka, neizbežno je povezan sa krčmama. Prva kafana – javna kuća otvorena je u svratištu za rabadžije u Ivanjičkom sokaku, ali je vremenom ista usluga počela da se pruža i u središtu čačanske palanke, u manastirskoj kafani, tek pedesetak metara od crkve. To je bio posed manastira Sretenje, mesto na kojem je danas "Abrašević", a jedan od nekoliko izdavanih dućana zakupila je Slavka Đurovljević, zvana Carica – navodi Timotijević.  

Istoričar podseća da je ta žena prispela iz nekog vojvođanskog mesta, "vrlo lepa, izazovnih oblina, vragolastog ponašanja i s mužem Milovanom koji se nije mnogo mešao u njene poslove". Iz svog zavičaja dovodila je devojke, kao bajagi kelnerice, i podvodila ih mladim činovnicima, poštanskim službenicima i pokojem profesoru gimnazije u susedstvu. Crkva se usprotivila raboti u manastirskom dućanu, pa je Carica zakupila Gavrovića kafanu (posleratna "Zelengora"), a kad je umrla (1920), devojke su je ispratile do groblja i odselile se u Skoplje.  

– U Srbiji je, zakonom od 1881. godine, bilo dozvoljeno otvaranje javnih kuća. Provođenje bluda u vidu zanata priznato za profesiju. Pravilnikom iz 1900. bili su propisani uslovi, prijave, registri, knjižice, lekarski pregledi i takse za najstarije zanimanje. Tek kaznenim zakonom od 1. januara 1930. prenosiocima polnih bolesti zaprećene su kazne od sedam dana do pet godina zatvora i globa od 50.000 dinara, što je kupleraje preselilo u ilegalu – veli Timotijević. 

Ovako ili onako, prostitucija je cvetala tih leta. Naročito kad je 1903. godine Deseti pešadijski puk, sa dva bataljona vojnika i 44 oficira, preseljen iz Gornjeg Milanovca u Čačak, gde do tada vojske nije bilo. U vojnoj posadi radilo je čak 18 potporučnika koji, po pravilima službe, nisu mogli da se žene, kao ni poručnici pre navršenih pet godina službe. A u parama nisu oskudevali, zarađujući od 1.800 (potporučnici) do 7.200 dinara (pukovnici) mesečno. 

Okružni lekar dr Jaroslav Kuželj upozorio je (1905) da je "moral u narodu labav, a vojska u Čačku prenosi sifilis". Zbog raširenosti prostitucije u ovom kraju, srez ljubićki bio je (1911. godine) označen kao problematičan na nivou Srbije. Jelka T., "kelnerica" kod "Lepe Joke", prijavila je novembra 1921. zdravstvenim vlastima u Čačku 18 žena koje se nelegalno prostituišu. Ana Križanić, prostitutka rodom iz Dalmacije, ubila je u "Evropi" vojnika Đorđa Jevtića, koji joj je uzimao pare i obećao brak, pa slagao. Osuđena je na 20 godina robije. Gradska straža (1934) privela je i proterala deset zaraženih žena...

Za vreme zajedničke vlasti partizana i četnika u Čačku, oktobra 1941, Gradski NOO odbor ukinuo je javne kuće u varoši dok su prostitutke, po naređenju partizanskog dela komande, raspoređene u bolnice i ambulante, na poslove pranja i čišćenja.