Pomen braniocima Beograda 1915. godine

"Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda je izbrisala naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine", reči su iz čuvenog govora majora Dragutina Gavrilovića, održanog na Dunavskom keju 8. oktobra 1915. godine braniocima grada od austrougarske i nemačke agresije. Tim povodom juče u crkvi Ružica na Kalemegdanu, u organizaciji Saveza potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije 1912 - 1920. godine, čija opštinska organizacija Stari grad nosi ime Dragutina Gavrilovića, održan je pomen svim izginulim srpskim ratnicima. Posle parastosa, poštovaoci naših svetlih tradicija imali su priliku da se podsete na slavne podvige branilaca srpske prestonice.

- Nesrazmerno veća sila napala je ovu zemlju već izmučenu ratom. Branitelji časti srpskog naroda Beograda i Srbije svoje živote su ostavili na obalama Save i Dunava. Jurišali su na dvadesetostruko moćnijeg neprijatelja kličući "S verom u Boga, za kralja i otadžbinu" - podsetio je Ivan Stratimirović, predsednik opštinske organizacije SPROR "Dragutin Gavrilović". On je okupljenima ukazao na junačke podvige ne samo majora Gavrilovića, već i ostalih heroja, među kojima je posebno naveo primer Đorđa Roša.

Iako nije bilo izgleda da se Beograd odbrani, srpski vojnici su svesno ušli u borbu kako bi vojsci, vladi i narodu omogućili povlačenje iz Srbije sa što manjim gubicima. U tome se ogleda uspeh bitke za odbranu Beograda 1915. godine.

- Srbiju su, pored Austrougarske, napale Nemačka i Bugarska, ali je od leta 1914. srpska vojska uspela da porazi austrougarske snage na Drini, Ceru i Kolubari. Međutim, u ovim borbama naša armija je doživela velike gubitke. Na to treba dodati i tifus koji je zavladao u srpskim redovima. Sve je to uticalo na ishod bitke za Beograd - istakao je Dragoš Petrović, potpredsednik opštinske organizacije Saveza potomaka ratnika oslobodilačkih ratova 1912 - 1920.

Petrović je podsetio i na sam tok borbi tog kišnog oktobra 1915. godine.

- Austrijanci, koji su napadali kod Kalemegdana, i Nemci, čiji su napadi bili usmereni na Adu Ciganliju, zajedno su imali četiri divizije. S druge strane, srpska vojska, pod komandom pukovnika Dušana Tufegdžića, branila se sa svega šest bataljona. Ovoj brojčanoj neravnopravnosti treba dodati i ogromnu tehničku i organizacionu nadmoć neprijateljskih snaga - naveo je Petrović.

Posle upada Nemaca na Adu Ciganliju, srpska vojska je bila prinuđena da napusti položaje, a ubrzo i samu prestonicu. U odbrani Beograda stradalo je oko 4.000 srpskih vojnika, a major Dragutin Gavrilović bio je teško ranjen. On je vojnu karijeru završio sa činom pukovnika, odlikovan je Karađorđevom zvezdom i francuskim Ratnim krstom. Umro je 1945. godine u Beogradu.