Neravnopravne kamate

Oni koji štede želeli bi više, a oni koji se zadužuju niže kamatne stope. U razvijenim zemljama funkcioniše i tržište obveznica pa se štediše i dužnici direktno pogađaju o kamatnoj stopi preko kupoprodaje obveznica na finansijskom tržištu. Kod nas su još samo obveznice stare devizne štednje u evrima na berzi, a i one se otplatom smanjuju. U dinarima nemamo još nijednu obveznicu na berzi, a sa kratkoročnim zapisima trezora i Narodne banke se ne trguje. Za štednju i pozajmljivanje uz kamatu monopol imaju samo banke.

Da bi uticala na inflaciju Narodna banka u ovoj godini sa 9,57 odsto uvećala je kamatne stope na svoje obveznice na 15,75 odsto. Banke su onda još brže povećale kamate na date kredite nego na prikupljenu štednju i depozite i tako uvećale svoje marže između cene pribavljenog i plasiranog novca. Kamatne stope na depozite i štednju od početka godine do juna porasle su za 45 odsto, a kamatne stope na kredite banaka za 45 odsto, dok je kamatna marža banaka povećana u proseku čak za 47 odsto.

Krediti i štednja građana kod banaka uređuju se ugovorima između banke i klijenta, obično tipskim i bez učešća klijenta. Kod štednje banka dobija novac i vraća ga sa kamatom, a kod kredita banka daje novac, koji onda naplaćuje skupa sa kamatom. Oboje je simetričan odnos poverioca i dužnika. Za takav odnos, kao i ugovore uopšte, treba da važi zakonska obaveza ravnopravnosti. U svim ugovorima zakon propisuje i obavezu jednakih vrednosti uzajamnih davanja. Propisana je i zabrana ustanovljavanja prava i obaveze kojima se stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu. Ali se to u praksi ne sprovodi. Izostala je praktična zaštita građana i jače banke iskorišćavaju taj svoj položaj.

Banke su u velikoj stvarnoj prednosti u odnosu na klijente, a nemamo zakona koji bi regulisao kamate, koje su glavni alat banaka. Posebni zakon propisuje opštu kaznenu kamatnu stopu u visini mesečne stope rasta cena na malo uvećane za 0,5 odsto mesečno, a drugi zakon drugu zateznu kamatnu stopu na neplaćene dažbine državi u visini godišnje eskontne stope Narodne banke uvećane za 15 procentnih poena. Eskontnu stopu je zaboravila Narodna banka i ne menja je već pet godina sa nivoa od 8,5 odsto godišnje, a kamate na njene obveznice povećala je samo u ovoj godini za 65 odsto. Najgore je stanje sa kamatnim stopama banaka na štednju i kredite, posebno kada se to odnosi na građane.

U mnogim ugovorima, i o kreditima i o oročavanju, klauzule su da „banka ima pravo da bez posebne saglasnosti druge strane” u skladu sa „promenama svoje poslovne politike” ona jednostrano „menja stope ugovorene kamate”. Kamate su tada onolike koliko odluči sama banka. Na pritužbe klijenata na ovu u najmanju ruku neravnopravnost, Narodna banka, koja jedina kontroliše banke, nije zaštitila klijente nego banke. Objavila je nedavno preporuku da se i dalje ugovara na kredite jednostrana promena kamatne stope od strane banke i „promenom poslovne politike”, ali da se ugovori i da banka obavesti klijenta o razlozima te promene.

Nikakve koristi od te obavesti nemaju klijenti. Samo se učvršćuje neodrživi ugovorni odnos.
Krajnje je vreme da se zakonom valjano uredi dozvoljeno ugovaranje kamatne stope i kod nas i spreči zloupotreba dominantnog položaja banaka u odnosu sa klijentima. Nije sporno da se i kod nas ugovaraju i promenjive kamatne stope. Ali ta promena kamatne stope ne sme biti po jednostranoj odluci banke. Kamatna stopa mora biti ugovorom utvrđena ili jasno utvrdiva u odnosu na neku objavljenu stopu kamate na koju ne utiče nijedan ugovarač. Tako se u svetu i radi isključivo uzimanjem za reper eskontne ili prosečne stope kamata na kredite među bankama koja se stalno objavljuju.

konsultant za strana ulaganja