Zgrada Muzeja 25. maj biće spomenik kulture

Ženski muzeji danas imaju važnu ulogu u prepoznavanju doprinosa, iskustava i perspektiva žena kroz istoriju, kao i u savremenom društvu, kaže za naš list Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije nekoliko dana nakon što je pred medijima najavljena inicijativa o osnivanju Ženskog muzeja koju je ovom muzeju uputila ministarka kulture Maja Gojković, uz konstataciju da je to svetski trend. To će obogatiti i proširiti delokrug istraživanja Muzeja Jugoslavije i mapiraće relevantne nosioce sećanja izvan okvira postojećih kolekcija, dodaje ona i dalje nastavlja ovaj razgovor za naš list o trenutno aktuelnoj obnovi dela ove muzejske kuće, ističući: „Muzej Jugoslavije radi!” To je parola i na bilbordu ispred muzejskog kompleksa jer glavna zgrada, odnosno Muzej 25. maj je zatvoren zbog radova, ali ostali objekti u okviru kompleksa su otvoreni za posetu, kao i Park skulptura. U jednoj od najposećenijih ustanova kulture u našoj zemlji u toku su kompleksni radovi na fasadi pomenutog centralnog muzejskog zdanja i s tim u vezi sa Nedom Knežević razgovaramo i o izložbenim planovima za ovu godinu.

Kako ona podseća, zgrada Muzeja 25. maj jedan je od prvih namenski izgrađenih muzeja u Srbiji i tipičan je predstavnik arhitekture reprezentativnih objekata u Beogradu šezdesetih godina 20. veka. Otvoren je 1962. i posle više od pola veka postojanja, tokom 2018, započet je proces revitalizacije u skladu sa savremenim potrebama i najvišim standardima zaštite originalnog rešenja arhitekte Mihaila Mike Jankovića, jednog od vodećih beogradskih i jugoslovenskih stvaralaca tog razdoblja. Integrisan pristup u oblikovanju lokacije, eksterijera i enterijera, sproveden od strane najeminentnijih jugoslovenskih likovnih i primenjenih umetnika, potvrđuje arhitektonsku, kulturnu, društveno-istorijsku, spomeničku i umetničku vrednost Muzeja 25. maj, koja nam omogućava i percepciju objekta kao „muzejskog predmeta”. Nakon obnove njegova zgrada biće proglašena za spomenik kulture, najavljuje naša sagovornica.

Da podsetimo čitaoce na to šta je do sada urađeno?

Sanirali smo termotehničke instalacije i sproveli radove na tekućem održavanju, sanaciji i adaptaciji enterijera. Obnovili smo izložbene prostorije, teretni lift je ponovo u funkciji nakon više decenija, a predmeti su smešteni u mnogo boljim mikroklimatskim uslovima u sređenim depoima.

Koliko će trajati ova poslednja faza, koliko je novca uloženo i koliko je posao delikatan?

Restauracija i konzervacija fasada i pristupnih platoa radi se prema projektu arhitekte Dejana Todorovića. Radovi su započeti krajem jula 2022. i u planu je da se završe krajem jula ove godine. Svi predmeti su tokom izvođenja svih faza bili i ostali unutra, a ova faza je fragilna jer je u pitanju obnova fasade koju više od polovine čini staklo. Kada uzmete u obzir i zamenu dotrajalog kamena ili njegovu restauraciju, zatim restauraciju dva mozaika, a uz to se trudite da sačuvate koliko je to moguće delo Mihaila Jankovića, shvatićete pred kakvim smo se izazovom našli. Prve dve faze radova završene su zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture, koje je uložilo 161.786.471,48 dinara, dok se radovi u ovoj fazi finansiraju iz zajma kod Banke za razvoj Saveta Evrope, namenjenog ulaganjima u infrastrukturu u ustanovama kulture, u iznosu od 320.700.030 dinara. Sredstvima upravlja Ministarstvo za javna ulaganja. U planu je još da ispred biletarnice oplemenimo zelenu površinu pored zgrade i proširimo park namenski projektovanom baštom. U narednom periodu i Kuća cveća će biti predmet rekonstrukcije.

Na koji je način prilagođen izložbeni program u ovim izmenjenim okolnostima?

Kako bi naši posetioci mogli da vide tok radova počeli smo sa emitovanjem mini-filmova na našem jutjub kanalu, čime pratimo muzeološke trendove u digitalnom svetu. Naša publika može da obiđe „Muzejsku laboratoriju” u objektu Stari muzej, koja reflektuje rad na stalnoj postavci Muzeja Jugoslavije. Tokom 2022. počeli smo novi ciklus intervencija na stalnoj postavci pod nazivom „Radnici i fabrike”, u čijem fokusu je industrijalizacija viđena kao važan aspekt naučno-tehnološkog i kulturno-političkog nasleđa Jugoslavije. Izdvojila bih umetničku instalaciju „Sala uzoraka” autorke Jelene Micić, ona je realizovana kao deo Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos”, koju je ova umetnica dobila 2021. Izložba „Umro je drug Tito” u Kući cveća takođe je otvorena za posetu i bavi se neposrednim reakcijama na smrt nekadašnjeg predsednika Jugoslavije.

Šta će još biti u fokusu u ovoj godini, spremate li neku poslasticu za publiku?

U kontekstu matičnosti za jugoslovensko nasleđe i društvenu istoriju, koju je Muzej Jugoslavije dobio prema novom zakonu o muzejskoj delatnosti, planiramo svojevrsnu turneju po Srbiji i obilaske svih muzeja, gde ćemo zajedno sa kolegama da mapiramo i popišemo kulturno nasleđe Prve Jugoslavije, koje će u narednom periodu biti u fokusu našeg istraživanja, predstavljanja i interpretacije. Veoma posećena izložba u Galeriji Matice srpske „Partizanka i fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz” gostovaće u Gradskom muzeju u Somboru u aprilu, a u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini u maju. Takođe, postavka „O fabrikama i radnicima”, koju je NK IKOM proglasio za najbolji projekat 2021, nakon gostovanja u Kragujevcu biće predstavljena publici u Narodnom muzeju u Leskovcu u maju mesecu ove godine. Pripremamo i izložbu o priči koja je obeležila detinjstvo generacija Jugoslovena. Reč je o „Ježevoj kućici” Branka Ćopića, koja je i dalje prisutna i bliska deci iz čitavog regiona. Biće interaktivna i razigrana, a u ovom projektu posebno nas raduje to što smo uključili i decu kao saradnike.

Da li je u planu možda i neko gostovanje van granica zemlje? Ona su se do sada kada je reč o Muzeju Jugoslavije pokazala kao uspešna.

U saradnji sa strip-autorom Sašom Rakezićem alias Aleksandrom Zografom gostujemo u Kulturnom centru Srbije u Parizu sa izložbom „Reči u ratu ili o (ne)mogućnosti svedočenja”, koja će biti otvorena 16. marta i trajaće do 1. aprila ove godine. „Gastarbajterske priče ’S one strane Plive’” naziv je postavke o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u inostranstvu koja će gostovati u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu u julu ove godine. Ona je nastavak izložbe „Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”, koja je izazvala veliko interesovanje i bila povod za nova istraživanja.