Зграда Музеја 25. мај биће споменик културе

Женски музеји данас имају важну улогу у препознавању доприноса, искустава и перспектива жена кроз историју, као и у савременом друштву, каже за наш лист Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије неколико дана након што је пред медијима најављена иницијатива о оснивању Женског музеја коју је овом музеју упутила министарка културе Маја Гојковић, уз констатацију да је то светски тренд. То ће обогатити и проширити делокруг истраживања Музеја Југославије и мапираће релевантне носиоце сећања изван оквира постојећих колекција, додаје она и даље наставља овај разговор за наш лист о тренутно актуелној обнови дела ове музејске куће, истичући: „Музеј Југославије ради!” То је парола и на билборду испред музејског комплекса јер главна зграда, односно Музеј 25. мај је затворен због радова, али остали објекти у оквиру комплекса су отворени за посету, као и Парк скулптура. У једној од најпосећенијих установа културе у нашој земљи у току су комплексни радови на фасади поменутог централног музејског здања и с тим у вези са Недом Кнежевић разговарамо и о изложбеним плановима за ову годину.

Како она подсећа, зграда Музеја 25. мај један је од првих наменски изграђених музеја у Србији и типичан је представник архитектуре репрезентативних објеката у Београду шездесетих година 20. века. Отворен је 1962. и после више од пола века постојања, током 2018, започет је процес ревитализације у складу са савременим потребама и највишим стандардима заштите оригиналног решења архитекте Михаила Мике Јанковића, једног од водећих београдских и југословенских стваралаца тог раздобља. Интегрисан приступ у обликовању локације, екстеријера и ентеријера, спроведен од стране најеминентнијих југословенских ликовних и примењених уметника, потврђује архитектонску, културну, друштвено-историјску, споменичку и уметничку вредност Музеја 25. мај, која нам омогућава и перцепцију објекта као „музејског предмета”. Након обнове његова зграда биће проглашена за споменик културе, најављује наша саговорница.

Да подсетимо читаоце на то шта је до сада урађено?

Санирали смо термотехничке инсталације и спровели радове на текућем одржавању, санацији и адаптацији ентеријера. Обновили смо изложбене просторије, теретни лифт је поново у функцији након више деценија, а предмети су смештени у много бољим микроклиматским условима у сређеним депоима.

Колико ће трајати ова последња фаза, колико је новца уложено и колико је посао деликатан?

Рестаурација и конзервација фасада и приступних платоа ради се према пројекту архитекте Дејана Тодоровића. Радови су започети крајем јула 2022. и у плану је да се заврше крајем јула ове године. Сви предмети су током извођења свих фаза били и остали унутра, а ова фаза је фрагилна јер је у питању обнова фасаде коју више од половине чини стакло. Када узмете у обзир и замену дотрајалог камена или његову рестаурацију, затим рестаурацију два мозаика, а уз то се трудите да сачувате колико је то могуће дело Михаила Јанковића, схватићете пред каквим смо се изазовом нашли. Прве две фазе радова завршене су захваљујући средствима Министарства културе, које је уложило 161.786.471,48 динара, док се радови у овој фази финансирају из зајма код Банке за развој Савета Европе, намењеног улагањима у инфраструктуру у установама културе, у износу од 320.700.030 динара. Средствима управља Министарство за јавна улагања. У плану је још да испред билетарнице оплеменимо зелену површину поред зграде и проширимо парк наменски пројектованом баштом. У наредном периоду и Кућа цвећа ће бити предмет реконструкције.

На који је начин прилагођен изложбени програм у овим измењеним околностима?

Како би наши посетиоци могли да виде ток радова почели смо са емитовањем мини-филмова на нашем јутјуб каналу, чиме пратимо музеолошке трендове у дигиталном свету. Наша публика може да обиђе „Музејску лабораторију” у објекту Стари музеј, која рефлектује рад на сталној поставци Музеја Југославије. Током 2022. почели смо нови циклус интервенција на сталној поставци под називом „Радници и фабрике”, у чијем фокусу је индустријализација виђена као важан аспект научно-технолошког и културно-политичког наслеђа Југославије. Издвојила бих уметничку инсталацију „Сала узорака” ауторке Јелене Мицић, она је реализована као део Награде „Димитрије Башичевић Мангелос”, коју је ова уметница добила 2021. Изложба „Умро је друг Тито” у Кући цвећа такође је отворена за посету и бави се непосредним реакцијама на смрт некадашњег председника Југославије.

Шта ће још бити у фокусу у овој години, спремате ли неку посластицу за публику?

У контексту матичности за југословенско наслеђе и друштвену историју, коју је Музеј Југославије добио према новом закону о музејској делатности, планирамо својеврсну турнеју по Србији и обиласке свих музеја, где ћемо заједно са колегама да мапирамо и попишемо културно наслеђе Прве Југославије, које ће у наредном периоду бити у фокусу нашег истраживања, представљања и интерпретације. Веома посећена изложба у Галерији Матице српске „Партизанка и фрагонар. Колекција слика Јованке Броз” гостоваће у Градском музеју у Сомбору у априлу, а у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини у мају. Такође, поставка „О фабрикама и радницима”, коју је НК ИКОМ прогласио за најбољи пројекат 2021, након гостовања у Крагујевцу биће представљена публици у Народном музеју у Лесковцу у мају месецу ове године. Припремамо и изложбу о причи која је обележила детињство генерација Југословена. Реч је о „Јежевој кућици” Бранка Ћопића, која је и даље присутна и блиска деци из читавог региона. Биће интерактивна и разиграна, а у овом пројекту посебно нас радује то што смо укључили и децу као сараднике.

Да ли је у плану можда и неко гостовање ван граница земље? Она су се до сада када је реч о Музеју Југославије показала као успешна.

У сарадњи са стрип-аутором Сашом Ракезићем алиас Александром Зографом гостујемо у Културном центру Србије у Паризу са изложбом „Речи у рату или о (не)могућности сведочења”, која ће бити отворена 16. марта и трајаће до 1. априла ове године. „Гастарбајтерске приче ’С оне стране Пливе’” назив је поставке о југословенским радницима на привременом раду у иностранству која ће гостовати у Хисторијском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву у јулу ове године. Она је наставак изложбе „Југо, моја Југо – гастарбајтерске приче”, која је изазвала велико интересовање и била повод за нова истраживања.