Američki bankarski sistem počinje da zabrinjava svet

Da li je Kredi Suis sledeća ili će pre nje možda „pasti” 14. najjača američka banka – Prva republika iz San Franciska? Lomi li se američki kapitalizam pred našim očima, kao što to od juče veruje Ken Grifin, osnivač investicionog fonda „Sitadel”, koji je ove godine proglašen za najuspešniju takvu firmu ikada? Kako dalje da preduzetnici početnici u Indiji, Singapuru ili Kini veruju američkom bankarskom sistemu, ako se moglo desiti da nadležnima u Vašingtonu promaknu signali drugog najvećeg bankarskog bankrota u istoriji SAD? Ovo su samo neke od dramatičnih dilema koje su u međunarodnim bankarskim i berzanskim krugovima juče izbile na površinu, nakon spektakularnog bankrota Banke Silicijumske doline (SVB) iz Kalifornije i njujorške banke Signačer prošlog vikenda.

Globalne finansijske akcije su navodno izgubile oko 465 milijardi dolara vrednosti nakon kolapsa Banke Silicijumske doline. Istovremeno, više od 100 milijardi dolara doslovno je izbrisano s vrednosti američkih banaka dok kolaps Banke Silicijumske doline nastavlja da izaziva šokove na Volstritu. Naime, trgovanje je juče privremeno bilo zaustavljeno u desetinama regionalnih banaka SAD, pošto su akcije u pojedinim slučajevima pale i za više od 70 odsto, uprkos uveravanjima šefa Bele Kuće Džozefa Bajdena da je „američko bankarstvo bezbedno”.

Šta će se desiti posle bežanije američkih depozitora iz manjih, regionalnih banaka u SAD ka šalterima megabanaka, posle prvih tužbi protiv menadžmenta SVB-a i najave Džeroma Pauela, predsednika Federalnih rezervi, da sledi opsežna istraga o propustima nadležnih regulatora, ostaje da se vidi.

U međuvremenu, američka bonitetna agencija „Mudiz” najavila je juče „osmatranje s izgledima snižavanja” kreditnog rejtinga šest banaka u SAD: Prve republike (njene akcije su u ponedeljak izgubile 70 odsto vrednosti na berzama), Vestern alijanse iz Arkanzasa (pad od 47 odsto vrednosti), Intrast fajnenšal korporejšena, finansijske grupe UMB, bankarske korporacije Zajons i Komerike iz Dalasa (istog dana minus 28 odsto vrednosti). Objava „Mudiza” da ovih dana nešto slabije veruje u solidnost tih banaka obrazložena je „zabrinutošću zbog oslanjanja zajmodavaca na finansiranje neosiguranih depozita i nerealizovanih gubitaka u njihovim portfeljima imovine”, prenele su agencije s Volstrita.

U međuvremenu, kratka objava američkog predsednika Džozefa Bajdena da će preduzeti sve što je neophodno da se očuva bankarska stabilnost nije ostavila preterani utisak na uticajne investitore kod kuće, ali ni u inostranstvu.

„Amerika bi trebalo da je kapitalistička ekonomija, a to se lomi pred našim očima”, izjavio je osnivač „Sitadela” Ken Grifin nakon što su američki regulatori objavili da će zaštititi sve depozitore Banke Silicijumske doline, čak i one s ulozima iznad 250.000 američkih dolara, što je inače limit federalnog obezbeđivanja.

„Došlo je do gubitka finansijske discipline jer vlada u potpunosti spasava štediše”, ocenio je Grifin.

Sasvim drugačijeg mišljenja je Bil Akman, osnivač hedž fonda „Peršing skver kapital menadžment”, koji je u ponedeljak upozoravao Federalnu korporaciju za osiguravanje depozita (FIDC) da se radi „satima” i da „eksplicitno treba garantovati sve depozite sada”. Akman je istovremeno ocenio da američka ekonomija „ne može efikasno da deluje bez komunalnog i regionalnog bankarskog sistema”, preneli su ostrvski mediji.

Upravo u vezi s pitanjem koliko je bila solidna dosadašnja poslovna politika „manjih” američkih banaka diže se strepnja, ako ne već i panika, kod brojnih depozitora unutar SAD, ali i kod bankarskih partnera u ostatku sveta. Naime, reč je o tome ko je sve s kim bio povezan i gde je sve plasiran novac deponovan u brojnim američkim regionalnim bankama.

Zbog takvih i drugih „bankrot” neizvesnosti, britanski FTSE 100 indeks opao je za skoro tri procenta i najniži je od početka januara. Tim povodom Čarli Nan, izvršni direktor kompanije „Lojds”, istakao je da ne predviđa da će se slični naknadni bankarski potresi dogoditi na Ostrvu. Bilo kako bilo, u padu su deonice banaka aktivnih na londonskoj berzi, posebno manjih zajmodavaca, na primer „Virdžin manija” za celih devet odsto. Na drugom kraju sveta, u Japanu, indeks „Topik banks” juče je pao za više od sedam odsto.

Jedno od tumačenja trenutnih globalnih berzansko-bankarskih turbulencija dao je juče Edvard Pik, kopredsednik američke Džej Pi Morgan banke. Prema njegovim rečima, dramatični kolaps SVB i široko rasprostranjena previranja na tržištu u narednim danima deo su procesa svetskih pooštravanja finansijskih uslova nakon godina jeftinog novca.

„Ovo je deo procesa pritiskanja dugmeta za pooštravanje finansijskih uslova, kako bismo bili sigurni da smo na putu da normalizujemo svet s višim kamatnim stopama. Ali moglo bi biti iznenađenja, moglo bi biti i reakcija”, dodao je.

Koja su sve iznenađenja moguća unutar američkog bankarskog sistema i s njim tesno povezanih bankarskih sistema ostatka sveta, još je neizvesno. U međuvremenu, jezu bi mogao da izazove zaključak najnovijeg istraživanja pet eksperata s Univerziteta Južna Kalifornija, Severozapadnog univerziteta, Kolumbije, Stanforda i NBER-a.

„Tržišna vrednost imovine američkog bankarskog sistema je za dva triliona dolara niža od one koju sugeriše njihova knjigovodstvena vrednost imovine, koja obuhvata portfelje kredita koji se drže do dospeća”, preneo je „Fajnenšal tajms” u tekstu pod naslovom „Američki bankarski sistem krhkiji je nego što biste pomislili”.