Harizma Nurejeva bila je hipnotišuća

Verujem da su dobro osmišljeni festivali najbolji način da predstavimo baletsku umetnost i njene domete, kaže Antonio Kolandrea, italijanski prvak baleta i balet-majstor, koji će kratkom besedom, pred nastup holandske trupe „Introdans”, večeras u Madlenianumu svečano otvoriti 20. Beogradski festival igre (BFI). Tokom trajanja manifestacije on će održati i sedmodnevni majstorski kurs za naše talente.

– Prvi put dolazim u Beograd i srećan sam što otvaram BFI. Po prestanku aktivne igračke karijere, bavim se pedagogijom, ali i organizacijom događaja koji promovišu umetničku igru – ističe Kolandrea, koji je završio Baletsku školu Teatra San Karlo u Napulju. Bio je solista, a zatim i prvak baleta trupe Mađo Danca u Firenci. Sarađivao je sa velikim zvezdama poput Rudolfa Nurejeva, Karle Frači, Elizabete Terabust, Mari Klod Pjetragale, Oreli Dipon, Roberta Bolea... Pored klasičnog repertoara, igrao je u brojnim postavkama Vilijama Forsajta i Mersa Kaningama. Studije baletske pedagogije je okončao u Napulju, baveći se uspešno koreografijom za pozorište, film i televiziju RAI. Danas je balet-majstor i umetnički direktor baletskih festivala u Sorentu i Napulju.

O sećanjima na velikog Rudolfa Nurejeva Kolandrea setno svedoči:

– Za ovog baletskog velikana postavljen je Gogoljev „Šinjel” 1990. godine u Firenci, a ja sam tada bio među glavnim likovima u ovoj predstavi i igrao u jednom duetu sa njim. Ovo delo je zahtevalo rad na sasvim originalnoj kreaciji koreografa i igrača i sate smo provodili zajedno u baletskoj sali. U sećanju na velikog Rudolfa Nurejeva nosim njegovu harizmu, koja je bila hipnotišuća. Bio je igrački genije, sposoban da se kreće čak i samo pogledom.

U svetu pedagogije Kolandrea i te kako primećuje razliku između nekadašnjih i novih generacija igrača i tvrdi da „ova razlika počiva u različitom pristupu koji imaju prema interpretaciji. Moja generacija je bila veoma motivisana i strastvena. Sada primećujem novu, neverovatnu fizikalnost igrača, kao u vrhunskoj gimnastici. A rezultat je da ova nova generacija često zaboravlja na emocije, stil i interpretaciju, ali ume da dodirne tehničko savršenstvo koje zaslužuje aplauz.

O tome kako će u Beogradu raditi sa talentima na baletskom kursu, naš sagovornik dodaje za kraj:

– Važno je da napravimo prirodnu vezu između jednog koraka i drugog, vezu koja pronalazi muzički, tehnički i interpretativni duh. Moj zadatak pedagoga jeste da napravim čas koji odgovara trenutku fizičke i psihološke radosti, da stignemo do onog momenta koji služi uživanju u igri i nastupu, a ne mehaničkom ispunjenju cilja. Želim da mladi uživaju u radu, jer je balet težak, možda i nepodnošljiv ukoliko ne ide iz srca.