Baron Osman i srpski gradovi

Pri svakoj promeni u kabinetu Ministarstva GSI, sada već tradicionalno jednu kolumnu posvetim  novom ministru i urbanoj obnovi gradova, uz napomenu da ta tema sada već decenijama čeka na ministra koji bi je razumeo i pokrenuo. U ovom trenutku se može konstatovati da u Zakonu o planiranju i izgradnji postoji član dva i stav osam sa pojmom „urbana obnova”, ali i da u Ministarstvu GSI ipak ne postoji poseban sektor za obnovu „zaštićenih” industrijskih i gradskih centara Srbije,  iako je sasvim jasno da potrebe za takvim sektorom postoje.

Za vreme ministrovanja prof. dr Zorane Mihajlović, imao sam priliku da od njenih saradnica čujem da je Pravilnik o urbanoj komasaciji (presudan instrument za sprovođenje urbane obnove)  u pripremi, ali kako je od tada prošlo pet godina i kako pravilnik još nije ugledao svetlo dana, jasno je da njenom kabinetu ta tema nije bila prioritet, baš kao ni njenom nasledniku, uz napomenu da je Momirović ipak realno imao daleko manje vremena da se sa tom temom upozna i okonča izradu pravilnika! Aktuelnost ove teme svakako raste sa prosečnom starošću objekata u gradskim centrima izgrađenih pre više od 100 godina, a koji se sada u Srbiji većinom nalaze u zapuštenom, čak stanju ruševina, bez usaglašenih jedinstvenih smernica za postupanje sa tim fondom, baš poput napuštenih starica koje ostaju na ulici bez igde ikoga,  bez hrane i dostojne garderobe za život u gradu.

Nekadašnje palate sada su oronule stare dame, a „mlade” zgrade predstavnice „starlet arhitekture” (kumovao im je čuveni kolega prof. Mihajlo Mikica Mitrović) preplavile su gotovo sve gradove  Srbije. Borba protiv kiča u gradskim centrima i uspostavljanje instrumenata za  obnovu nasleđa se sada više ne postavljaju kao opcija, već kao urgentna potreba sa ciljem postizanja željenog nivoa funkcije i prezentacije nasleđa, pre svega za sve one koji imaju nameru  da  posete i osete tragove prošlosti Srbije, habajući svoje cipele i novčanike po njenim gradskim i industrijskim centrima starim više od jednog veka.  Kako je Evropa već gotovo dve decenije u procesu aktivne obnove svog nasleđa, nije na odmet reći da kasnimo upravo toliko, i da se bez srama i stida mnogi naši reprezentativni objekti nasleđa u ruiniranom stanju predstavljaju turistima, kroz posete manifestacijama koje se odvijaju u tom okruženju poput Arsenal FEST-a u Kragujevcu.

Primetno je da se obnova u većini gradova odvija najčešće uz zamenu fonda na pojedinačnim parcelama, bez ujednačenog odnosa izgleda, regulacijama u okruženju, ali i vrednostima imovine koja se već više od deceniju na internacionalnoj sceni sprovodi kroz obnovu starih gradskih jezgara putem urbane komasacije. Posmatrajući aktivnosti sadašnjeg ministra Vesića na prethodnoj funkciji možda će njegova iskustva u obnovi (uz često pozivanje na Barona Osmana, obnovitelja Pariza) ipak dovesti do formiranja takvog tima (nadamo se sa ekspertskim, a ne političkim referencama). Ono što je svakom našem građaninu sasvim vidljivo je da se u svim gradovima u Srbiji obnova gradskih centara realizuje bez ikakvih konkretnih smernica za postupanje uz sve prisutan opis urbanistički haos. Uprkos činjenici da gradovi imaju glavne urbaniste, oni većinom nisu eksperti za urbanu obnovu, pa se dešava da se prave grube greške poput organizacije konkursa u Kragujevcu za VTZ u kojem se nagrađuje rad kojim se ukida fabrika „Zastava oružje” što je nedopustivo. Pored izgleda gradskih jezgara njih u velikoj meri  predstavljaju funkcionalne i sređene saobraćajnice.

Međutim, u velikom broju slučajeva širom Srbije, saobraćajnice se rekonstruišu bez primene savremenih sistema za vođenje svih vrsta instalacija, sa postavljanjem prefabrikovanih elemenata koji omogućavaju smeštanje  potrebne instalacije za obnovu blokova na potezu ulice koja se rekonstruiše. Umesto takvih postupaka, ulice se raskopavaju za svaku novu zgradu uz skidanje asfaltne površine, raskopavanja i zatvaranja ulica neretko i po nekoliko nedelja, pa čak i meseci i umesto jednostavnog polaganja instalacija u već ugrađene instalacione kanale – duktove ispod kolovozne površine koji omogućavaju nesmetano odvijanje saobraćaja i svih ostalih funkcija bez obzira na izgradnju novih objekata ili čitavih blokova. Osmanova obnova Pariza pre više od 150 godina sprovedena je tada uz tim najboljih inženjera koji su rešavali probleme bez pomoći informatike, ali uz veliko znanje i inovacije koje su konačno i dovele do rezultata koji su i danas vidljivi, a to su široki bulevari i danas funkcionalna infrastruktura uz  povezane javne sadržaje radi iniciranja kretanja, komunikacija i interakcije svih vrsta i oblika. Da li će ministar Vesić biti taj u čijem će mandatu biti donesen pravilnik o urbanoj komasaciji, da li će prepoznati potrebu za definisanjem obaveza integrisanja sistema za energetsku efikasnost u starim jezgrima kroz plansku dokumentaciju i konačno da li će imati želju da proaktivnije od prethodnika krene u susret obnovi gradova kako struka nalaže, ostaje da vidimo u periodu koji je ispred nas. Što se mog pisanja na ovu temu tiče, iskreno se nadam da ipak neću morati po četvrti put da pišem tekst iste sadržine i poruke za sledećeg ministra, ali ako bude potrebno tu sam.

Naučni saradnik