Svetske baletske zvezde Teatra „Dortmund”

Posle prošlogodišnje „Fordlandije”, ponovo gostuje kod nas vrhunski igrački par Lusija Lakara i Metju Golding, ovog puta sa drugom predstavom „U tišini noći” Teatra „Dortmund”, večeras od 20 časova u Madlenianumu, na 20. Beogradskom festivalu igre.

Ove svetske baletske zvezde zajednički potpisuju koncept i režiju, a Golding koreografiju pomenutog komada, koji otkriva emotivna skrovišta dvoje ljudi, osvetljena iz različitih perspektiva. Najčistija igra i kinematografske refleksije vode publiku kroz lepe scenske ideje, praćene muzičkim hitovima iz šezdesetih i sedamdesetih godina, sa kostimima inspirisanim estetikom ovih decenija. Ovi elementi učiniće da se „U tišini noći” podsetimo na filmske klasike, poput „Briljantina”…

– Želim da igram sve dok uživam i osećam da to mogu da radim sa željenim kvalitetom. Imam velika očekivanja od sebe. Postigla sam gotovo sve što sam želela, iako mnogo toga nisam planirala – rekla je svojevremeno Lusija Lakara, vrhunska španska balerina, koja je 14 godina igrala i vodila Minhenski državni balet (od 2002. do 2016. godine). Posle toga se u 41. godini odlučila za status slobodnog umetnika i postala stalni gost u tri evropske trupe, i to u Baletu „Dortmund”, ansamblu Viktora Uljatea u Madridu i trupi Rasela Malifanta. Dobitnica je nagrada „Nižinski”, potom „Benoa” za umetničku igru i u Sankt Peterburgu je 2011. imenovana za balerinu decenije.

Metju Golding, kanadski umetnik, školovao se u Kraljevskoj baletskoj školi u Vinipegu, odakle odlazi u Kirov akademiju u Vašingtonu, gde je bio stipendista pune dve godine. Sa 16 godina, osvaja zlato na takmičenju u Lozani, što mu je dalo priliku da školovanje nastavi u Kraljevskoj baletskoj školi u Londonu, gde će i diplomirati sa počastima i postati prvak baleta. Danas je stalni gost Hongkonškog baleta, a sa Lusijom Lakarom je osnovao produkcijsku kuću, zahvaljujući kojoj njih dvoje ostvaruju svoje umetničke ideje.

– Prelazak sa klasičnog na neoklasični stil ili savremenu igru pun je izazova. Sreća je igrati različite stilove, a to je zanimljiv prtljag i pomaže da kreirate sopstveni identitet. Nikad nisam želela da budem zarobljena ni u jednom stilu igre, stvar je lične odgovornosti da to ne dozvolite. Umetnik mora stalno da izlazi iz zone komfora preispitujući se kroz ozbiljne i hrabre eksperimente. Igrač može imati dugu karijeru, ako je planira inteligentno. Ne možete očekivati da na isti način igrate balet sa 20, 30 i 40 godina. Morate se prilagođavati i razvijati. Silvi Gilem smatram primerom jer je nastupala do svoje 51. godine i bila je savršenstvo u onome što je radila – tvrdi Lusija Lakara.