Opera „Evgenije Onjegin” za dan najstarijeg teatra

Svoju 162. godinu postojanja obeležićemo pre svega radno. Premijera „Jevanđelja po F. M. Dostojevskom”, u režiji Jerneja Lorencija izvedena je 17. marta. Sećate se da sam upravo u prethodnom intervjuu za „Politiku” izrekao svoju želju da na repertoaru imamo Dostojevskog. To je tada bio samo san, koji se evo sada ostvario. Moj povratak na čelo SNP-a bio je upravo sa ovim piscem, koga je malo smatrati proročkim, on je svakako jedan od najvećih ruskih i svetskih proznih pisaca.

U susret današnjem obeležavanju 162. godišnjice postojanja Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, njegov novoimenovani upravnik-povratnik v. d. Zoran Đerić ovako je govorio za „Politiku”, najavivši nove planove našeg najstarijeg teatra, i dodao:

– Premijerno ćemo večeras izvesti operu „Evgenije Onjegin”, koju je, po delu najznačajnijeg ruskog pesnika Aleksandra Puškina, komponovao veliki Čajkovski. I to je bila jedna od mojih ranijih želja koja se sada konačno realizuje. Istina, pokrenulo ju je prethodno rukovodstvo, ali meni je pripala čast da saučestvujem u njenom premijernom izvođenju. Proslava dana SNP-a ima i svoj obavezni svečani deo: dodelu godišnjih nagrada i pohvala, kao i dve zlatne medalje „Jovan Đorđević”, istaknutim umetnicama ove kuće, prvakinji Drame Lidiji Stevanović i prvakinji Baleta Ani Đorđević. Takođe, biće otvorena izložba posvećena 75. godišnjici Opere. Do kraja godine će biti objavljena i monografija, koju priprema Ivana Ilić Kiš.

Tokom proteklog perioda iz SNP-a su stizale „sumorne” informacije. U kakvom stanju ste zatekli teatar, sa čijeg čela, tvrde mnogi, nije ni trebalo da odlazite u januaru 2022. godine?

Nisam dugo bio „odsutan”, malo duže od godinu dana, ali sam, kao i većina zaposlenih (512) i stalno angažovanih (više od 100), slušao različite glasine, ponekad i neprijatan bruj nezadovoljstva rukovodstvom naše najstarije pozorišne kuće. Ponajviše je toga bilo u Operi, koja je i najmnogoljudnija, sa oko 200 stalno zaposlenih i sedamdesetak honoraraca. To ne znači da se nije radilo, naprotiv, radilo se punom parom, ali je bilo nepotrebnih troškova, preambicioznih projekata i angažovanja saradnika sa strane, koji su koštali mnogo, a često nisu bili ni najbolje ni neophodno rešenje. Pri tom, valja imati u vidu, da se i ove godine, do kraja sezone, proslavlja 75 godina od osnivanja Opere u SNP-u. Istina, još 1920-1921. godine pozorište je imalo Operetu, a nešto kasnije i Operu, ali je zvanično ova umetnička jedinica osnovana tek 1947. godine. Zato su prve vidljive promene bile upravo u Operi. Na čelo ove umetničke jedinice imenovao sam Željka R. Andrića, prvaka Opere, odličnog umetnika, ali i energičnog čoveka, koji će, verujem, držati kormilo na njenoj poljuljanoj palubi.

SNP ulaže velike kreativne potencijale da neguje sve tri umetničke jedinice. One svakako imaju obavezu očuvanja nacionalne baštine. Kako to uskladiti sa senzibilitetom vremena u kojem živimo?

Možda je najbolji primer za to Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta, objavljena u tri toma. Za nju smo dobili nagradu za izdavački poduhvat, na upravo završenom Sajmu knjiga u Novom Sadu. Zatim nastavlja da izlazi list „Pozorište”, kao i knjige iz biblioteke „Iz istorije našeg pozorišta”. Sva naša izdanja su dostupna i u elektronskoj formi, promovišemo ih na pozorišnim festivalima u Srbiji i regionu. Postoji, znači, interesovanje za njih, ne samo teatrologa i ljudi iz pozorišta već i drugih koji žele da se upoznaju sa istorijom srpskog pozorišta, ali i aktuelnim repertoarom. Sve to čini pozorišni život i dalje privlačnim, čak intrigantnim.

Kako vidite SNP u narednom periodu, u kom smeru ćete razvijati njegove aktivnosti?

Nastojaćemo da se sve odvija prema ranije zacrtanom planu, što se premijera tiče, kao i rekonstrukcije obe scene: popravka rotacije na sceni „Jovan Đorđević” i svetlosno-zvučnog parka na sceni „Pera Dobrinović”. U toku su i drugi radovi, vezani za klimu, odnosno terasu i nadstrešnicu. To je ono što je vidljivo, odnosno biće vidljivo. Ono drugo, nevidljivo, ali ne i nepostojeće, probleme koji su se nagomilali, rešavaćemo svakodnevno, nastojeći da nas ne uspore u realizaciji naših planova i obaveza. Sve u svemu, mnogo obaveza do kraja sezone, kako bismo donekle rasterećeni ušli u novu, od koje očekujemo i više i bolje.

Kojim repertoarskim iskoracima težite, budući da je iza Novog Sada godina u kojoj je nosio titulu Evropske prestonice kulture?

Kada je Drama u pitanju, planira se realizacija „Skupljača perja”, po istoimenom filmu Aleksandra Petrovića, u režiji Dejana Projkovskog. Potom „Bila jednom jedna zemlja”, po romanu, a zatim i filmu „Podzemlje” Dušana Kovačevića, u režiji Kokana Mladenovića. Uskoro će biti premijerno izveden komad „Bertove kočije ili Sibila” Velimira Lukića, u režiji Ivana Cerovića. Sledi „Poslednji balkanski vampir” Dejana Dukovskog, u režiji Aleksandra Popovskog. Kada je Balet u pitanju, 20. maja se očekuje premijera „Kopelije” Lea Deliba, u koreografiji Đule Harangozoa. Opera će posle „Evgenija Onjegina” revidirati svoj plan, tako da ćemo početkom sledeće sezone videti sa čime će nas iznenaditi.