Опера „Евгеније Оњегин” за дан најстаријег театра

Своју 162. годину постојања обележићемо пре свега радно. Премијера „Јеванђеља по Ф. М. Достојевском”, у режији Јернеја Лоренција изведена је 17. марта. Сећате се да сам управо у претходном интервјуу за „Политику” изрекао своју жељу да на репертоару имамо Достојевског. То је тада био само сан, који се ево сада остварио. Мој повратак на чело СНП-а био је управо са овим писцем, кога је мало сматрати пророчким, он је свакако један од највећих руских и светских прозних писаца.

У сусрет данашњем обележавању 162. годишњице постојања Српског народног позоришта у Новом Саду, његов новоименовани управник-повратник в. д. Зоран Ђерић овако је говорио за „Политику”, најавивши нове планове нашег најстаријег театра, и додао:

– Премијерно ћемо вечерас извести оперу „Евгеније Оњегин”, коју је, по делу најзначајнијег руског песника Александра Пушкина, компоновао велики Чајковски. И то је била једна од мојих ранијих жеља која се сада коначно реализује. Истина, покренуло ју је претходно руководство, али мени је припала част да саучествујем у њеном премијерном извођењу. Прослава дана СНП-а има и свој обавезни свечани део: доделу годишњих награда и похвала, као и две златне медаље „Јован Ђорђевић”, истакнутим уметницама ове куће, првакињи Драме Лидији Стевановић и првакињи Балета Ани Ђорђевић. Такође, биће отворена изложба посвећена 75. годишњици Опере. До краја године ће бити објављена и монографија, коју припрема Ивана Илић Киш.

Током протеклог периода из СНП-а су стизале „суморне” информације. У каквом стању сте затекли театар, са чијег чела, тврде многи, није ни требало да одлазите у јануару 2022. године?

Нисам дуго био „одсутан”, мало дуже од годину дана, али сам, као и већина запослених (512) и стално ангажованих (више од 100), слушао различите гласине, понекад и непријатан бруј незадовољства руководством наше најстарије позоришне куће. Понајвише је тога било у Опери, која је и најмногољуднија, са око 200 стално запослених и седамдесетак хонорараца. То не значи да се није радило, напротив, радило се пуном паром, али је било непотребних трошкова, преамбициозних пројеката и ангажовања сарадника са стране, који су коштали много, а често нису били ни најбоље ни неопходно решење. При том, ваља имати у виду, да се и ове године, до краја сезоне, прославља 75 година од оснивања Опере у СНП-у. Истина, још 1920-1921. године позориште је имало Оперету, а нешто касније и Оперу, али је званично ова уметничка јединица основана тек 1947. године. Зато су прве видљиве промене биле управо у Опери. На чело ове уметничке јединице именовао сам Жељка Р. Андрића, првака Опере, одличног уметника, али и енергичног човека, који ће, верујем, држати кормило на њеној пољуљаној палуби.

СНП улаже велике креативне потенцијале да негује све три уметничке јединице. Оне свакако имају обавезу очувања националне баштине. Како то ускладити са сензибилитетом времена у којем живимо?

Можда је најбољи пример за то Енциклопедија Српског народног позоришта, објављена у три тома. За њу смо добили награду за издавачки подухват, на управо завршеном Сајму књига у Новом Саду. Затим наставља да излази лист „Позориште”, као и књиге из библиотеке „Из историје нашег позоришта”. Сва наша издања су доступна и у електронској форми, промовишемо их на позоришним фестивалима у Србији и региону. Постоји, значи, интересовање за њих, не само театролога и људи из позоришта већ и других који желе да се упознају са историјом српског позоришта, али и актуелним репертоаром. Све то чини позоришни живот и даље привлачним, чак интригантним.

Како видите СНП у наредном периоду, у ком смеру ћете развијати његове активности?

Настојаћемо да се све одвија према раније зацртаном плану, што се премијера тиче, као и реконструкције обе сцене: поправка ротације на сцени „Јован Ђорђевић” и светлосно-звучног парка на сцени „Пера Добриновић”. У току су и други радови, везани за климу, односно терасу и надстрешницу. То је оно што је видљиво, односно биће видљиво. Оно друго, невидљиво, али не и непостојеће, проблеме који су се нагомилали, решаваћемо свакодневно, настојећи да нас не успоре у реализацији наших планова и обавеза. Све у свему, много обавеза до краја сезоне, како бисмо донекле растерећени ушли у нову, од које очекујемо и више и боље.

Којим репертоарским искорацима тежите, будући да је иза Новог Сада година у којој је носио титулу Европске престонице културе?

Када је Драма у питању, планира се реализација „Скупљача перја”, по истоименом филму Александра Петровића, у режији Дејана Пројковског. Потом „Била једном једна земља”, по роману, а затим и филму „Подземље” Душана Ковачевића, у режији Кокана Младеновића. Ускоро ће бити премијерно изведен комад „Бертове кочије или Сибила” Велимира Лукића, у режији Ивана Церовића. Следи „Последњи балкански вампир” Дејана Дуковског, у режији Александра Поповског. Када је Балет у питању, 20. маја се очекује премијера „Копелије” Леа Делиба, у кореографији Ђуле Харангозоа. Опера ће после „Евгенија Оњегина” ревидирати свој план, тако да ћемо почетком следеће сезоне видети са чиме ће нас изненадити.