Bitka za opstanak svetinje ili proterivanje ruskih špijuna

Stotine vernika iz čitave Ukrajine slile su se juče u Kijevsko-pečersku lavru. Došli su da podrže monahe odlučne u nameri da se ne isele iz manastira, uprkos nalogu vlasti u Kijevu da napuste ovu pravoslavnu svetinju jer im juče istekao ugovor o zakupu. Iguman Kijevsko-pečerske lavre mitropolit Pavel poručio je da kompromisa oko manastira ne može biti i da će se bratstvo boriti do kraja jer je zakon na njegovoj strani. Kako je dodao, raskid ugovora jednostrano nije moguć, već je neophodna odluka suda.

„Imamo dugoročni ugovor koji se ne sme raskinuti u ratno vreme”, rekao je iguman za list „Ukrajinska pravda”.

Dešavanja u vezi s Kijevsko-pečerskom lavrom samo su formalna, a suštinski su političke prirode. Naime, Nacionalni istorijski spomenik „Kijevsko-pečerska lavra”, u čijem vlasništvu je manastirski kompleks, iskoristio je jedan dokument – ugovor o zakupu koji je manastir potpisao na deset godina – kao pravni razlog za proterivanje monaštva, a sami tim i slabljenje Ukrajinske pravoslavne crkve, vezane za Moskovsku patrijaršiju. Zvanični Kijev veruje da su monasi, kao i sveštenstvo Ukrajinske pravoslavne crkve, samo ispostava neprijateljske zemlje Rusije na njihovoj teritoriji.

Za zvanični Kijev jedina legalna i legitimna crkva je Pravoslavna crkva Ukrajine, kojoj je 2019. godine vaseljenski patrijarh Vartolomej dao autokefalnost, odnosno crkvenu nezavisnost, uz veliko protivljenje Moskovske patrijaršije.

Da je i sam blizak odluci Kijeva u vezi s Lavrom, patrijarh Vartolomej je potvrdio ovih dana, zaoštravajući svoj stav prema Moskovskoj patrijaršiji. Kako je rekao u Vilnjusu, Ruska pravoslavna crkva deli odgovornost za sukob u Ukrajini.

„Crkva i državni vrh u Rusiji sarađivali su u zločinu agresije i delili odgovornost za nastale zločine, poput šokantne otmice ukrajinske dece”, rekao je Vartolomej u glavnom gradu Litvanije, dodajući da Kremlj koristi crkvu kao „instrument za svoje strateške ciljeve”.

Predsednik Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta Diogenis Valavanidis kaže za „Politiku” da su dešavanja u vezi s Kijevsko-pečerskom lavrom tema koja zadire u same temelje jedinstva pravoslavne crkve uopšte, jer je Lavra ruski Jerusalim, od presudne važnosti za celo pravoslavlje.

„Ovde je reč o državnom nasilju prema jednoj autokefalnoj pravoslavnoj crkvi. Ukrajinska pravoslavna crkva je pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije duže od tri stotine godina. Još 1686. godine vaseljenski patrijarh Dionisije Četvrti specijalnim dekretom je zamolio Moskovsku patrijaršiju da upravlja Kijevskom mitropolijom, jer su Carigradska patrijaršija i cela Vizantija imale u to vreme ozbiljne egzistencijalne probleme s Otomanskim carstvom. Ovo što je sada urađeno jeste nekanonski čin i, rekao bih, zlodelo Vaseljenskog patrijarha, koji je to učinio pod uticajem zapadnih političkih i obaveštajnih centara moći”, smatra Valavanidis, koji se i sam dva puta obraćao patrijarhu Vartolomeju da spreči nasilje nad Lavrom.

To što je formalni razlog iskorišćen za proterivanje monaha – zbog isteka ugovora – kaže on, isto je ono što je u Crnoj Gori želeo da uradi Milo Đukanović kad je nameravao da celokupnu crkvenu imovinu stavi pod državnu kapu.

„Crkva je u svim zemljama sveta vlasnik svog prostora i manastirskog zemljišta na kojem se nalazi. Očigledno je namera da se smanji jurisdikcija Ruske pravoslavne crkve, koja je oslonac pravoslavlja u svetu, tako što će joj se sada oduzeti nadležnost nad kijevskom mitropolijom u Ukrajini. Slično se planira i u Litvaniji, gde vaseljenski patrijarh isto deluje, kao i u Estoniji”, objašnjava Valavanidis.

Iako je za zvanični Kijev Ukrajinska pravoslavna crkva produžena ruka Moskve, njen poglavar, mitropolit kijevski i cele Ukrajine Onufrije, apelovao je po izbijanju sukoba na predsednika Rusije Vladimira Putina da odmah zaustavi bratoubilački rat.

„Braneći suverenitet i integritet Ukrajine, apelujemo na predsednika Rusije i tražimo da se odmah zaustavi bratoubilački rat. Ukrajinski i ruski narod izašli su iz Dnjeparske krstionice, a rat između ovih naroda jeste ponavljanje greha Kaina, koji je iz zavisti ubio rođenog brata. Takav rat ne opravdavaju ni Bog ni ljudi”, rekao je Onufrije.

Međutim, u novembru 2022. godine pojavio se snimak molitve u Lavri, gde su se vernici molili za Rusiju. Monasi su kasnije tvrdili da je to lažni snimak. Ukrajinska pravoslavna crkva od prošle godine je na meti Službe bezbednosti Ukrajine, koja je u više navrata vršila pretrese u raznim zgradama koje pripadaju UPC, uključujući i Lavru.

Svrha tih mera, kako su rekli u Službi bezbednosti, jeste da se proveri da li su prostorije eparhije korišćene kao „ćelije ruskog sveta”, da li se u prostorijama UPC skrivaju građani države agresora ili čuvaju zabranjeni predmeti, kao što su oružje i eksploziv. Protiv nekoliko desetina sveštenika vode se krivični postupci i oni se sumnjiče da su „klasični agenti za prikupljanje detaljnih informacija ili obični izviđači pri artiljerijskim jedinicama koji nadgledaju i koriguju artiljerijsku paljbu u mantijama”.

Ono od čega se strahuje jeste nasilno iseljavanje monaha. Trenutno ih je u Lavri dve stotine. Manastir je prava riznica vrednih ikona, a u njemu su pohranjene i mošti 140 svetitelja. Kako je juče preneo briselski „Politiko”, monasi su iz predostrožnosti počeli da odnose pojedine relikvije van manastirskih zidina.