Doktrina migoljenja

„Visok sam gotovo dva metra”, pokušao je Aleksandar Vučić da argumentom svoje fizičke konstitucije razbije sumnju novinara „Njujork tajmsa” da je on „mali Putin”. Izgleda da je došlo vreme da ono što je rekao u avgustu dokaže svojim političkim odlukama i konačno razuveri Zapad da nije poslušnik velikog šefa u Kremlju.

Politička geneza srpskog predsednika bila bi, ukoliko postoji, više nego dobrodošla u vremenima najtemeljnijih promena Evrope od prestanka hladnog rata. Sjedinjene Države su, povodom konfrontacije sa Rusijom oko Ukrajine, Evropsku uniju postrojile u jednu kolonu očekujući isto i od onih zemalja koje su još van unije. „Stara Evropa”, kako je Nemačku i Francusku zbog otpora invaziji Iraka 2003. pežorativno nazvao tadašnji američki sekretar za odbranu, više ne postoji.

Da li je ta vrsta disciplinovanja Evropljanima od dugoročne koristi je tema za drugu analizu, ali ona ne umanjuje značaj nove političke topografije kontinenta. Neutralna Finska već je u NATO-u, Švedska čeka saglasnost iz Ankare. Švajcarska je neutralnu spoljnu politiku vodila od 1815. i smatrala je delom svog integriteta, a onda je zavela sankcije Rusiji i sada razmatra mogućnost da njeno oružje završi u Ukrajini.

Balkan je još od vremena NATO intervencije 1999. postao poligon onoga što će region postaviti „na liniju vatre”, kako je pre osam godina izjavio tadašnji američki državni sekretar Džon Keri, a sada je došlo vreme da se i u regionu završi posao koji je u Evropi počeo 1989.

Rat na istoku Evrope dramatično je polarizovao svet, a Zapad ne toleriše ništa sem apsolutnog jedinstva kako bi se suprotstavio „Putinovom imperijalizmu”. Od odgovora na ove izazove zavisiće i pozicija Srbije, jer je jasno da se kontinent transformiše na način koji ne dopušta povratak na staro.

Otuda insistiranje da se Srbija pridruži režimu sankcija Rusiji, otuda i urgentnost da se reši kosovski problem i Moskvi uskrati mogućnost da destabilizuje zapadni Balkan, a preko njega i čitav kontinent.

Vučić je izjavom da prihvata novi evroamerički koncept rešavanja kosovske krize, što je deo njegovog napora da ne prizna da je Kosovo priznato, ozbiljno zatalasao rusku diplomatiju koja strahuje da će biti potpuno istisnuta iz rešavanja konflikta koji je predstavljao odskočnu dasku rastućeg uticaja Rusije u regionu.

Dok ministar Sergej Lavrov ove nedelje jasno daje do znanja da će Moskva „tvrdo” odgovoriti na neprijateljstvo EU koja je „svojom greškom izgubila Rusiju”, Vučić sada sa Rusima mora da se bori za kontrolu nad delom ekstremne srpske proruske, antizapadne desnice koju je svojevremeno stvarao.

Među Srbima na Kosovu ne bi trebalo da ima takav problem jer Srpska lista odaje utisak da ostaje verna filijala Srpske napredne stranke. Ali, ponekad svojeglavo ponašanje Srpske liste, kao u vreme podizanja barikada, postaje test kojim Zapad meri Vučićevu spremnost da krene u implementaciju dogovorenog nedavno u Briselu i Ohridu.

Izazov je ozbiljan jer Srbi sa severa Kosova prete da će podići svenarodni ustanak ako ne prestane teror Albina Kurtija.

Odgovor na pitanje šta je teror zavisi od onoga koga pitate. Hapšenje Srba je teror sam po sebi, tvrde lideri Srpske liste. Teror je paljenje automobila kosovskih Srba koji su promenili tablice izdate u Srbiji i stavili registarske oznake kosovskih vlasti, rekao bi neko drugi.

Povod novog zaoštravanja je hapšenje izvesnog Milovana Božovića. Da li je kriv Srbin koga u Prištini terete za paljenja automobila, prebijanje srpskih građana, povređivanje pripadnika kosovske policije, oštećenje infrastrukture, nelegalan prelaz granice i za ubistvo pripadnika misije EULEKS-a, neka se utvrdi na sudu.

Vlasti u Prištini dobile su priliku da zaštite prava i imovinu Srba, što nije čest slučaj. Ali, to je upravo ono što Srpska lista ne želi jer se time ruši njen monopol kontrole.

Nema sumnje da lišavanja slobode Srba znaju da budu etnički motivisana, ali zašto se blokiraju akcije protiv piromanije čiji je očigledan cilj zastrašivanje Srba? Kao što je očigledno da iza paljevina ne stoje Albanci.

Srpskoj listi je međutim dovoljno što je Božović uhapšen da bi od njega pravili žrtvu i mučenika, a sebi iskonstruisali priliku da prištinske vlasti optuže za teror i represiju. Lista je spremna da brani „svog” ne pitajući da li je moguće počinio neko krivično delo.

Nevin je zato što je Srbin, a to što ga Albanci hapse je krunski dokaz njegove nevinosti. Lideri kosovskih Srba odbijaju saradnju od koje bi koristi imali građani, i Srbi i Albanci koji bi se osećali bezbednije i tako na sebe preuzimaju ogromnu odgovornost.

Zato izjava funkcionera Srpske liste da osuđuju paljenje automobila deluje više nego neuverljivo. Oni ubrzano gube kredibilitet koji je odavno upitan jer je stvaran na strahu, pretnjama i ucenama. Pitajte Srbina kome je izgoreo automobil da li će glasati za njih.

Kako bi prošli Srbi ako se dignu na ustanak, a ispostavi se da su stali iza kriminalca? Posle bi im đavo bio kriv. Ili decenijama duga međunarodna zavera osmišljena u „dubokoj državi” Zapada gde se samo bave time kako da napakoste Srbima.

Ne može spoljna politika ove zemlje da se vodi preko Srpske liste. Vreme je da Vučić na vreme prekine „ustaničku” militarizaciju, da odustane od doktrine „migoljenja”, kako opisuje potrebu da Srbija ostane na evropskom putu, ali da ne okreće leđa tradicionalnim prijateljima.

Nema „migoljenja”, nema stola sa mnogo stolica. Evropskim planom za Kosovo Vučić je dobio priliku da Srbiju odlučno vrati na evropski put u skladu sa njenim davno definisanim geostrateškim ciljem. Nema obaziranja na pritiske Kremlja i njihovih saveznika koji po Srbiji nose Putinove portrete i Vagnerov znak na kapama.

Razumem da Vučiću nije lako. Čitavu deceniju je stvarao ambijent u kome su oni koji su za Zapad domaći izdajnici i strani plaćenici, a oni koji žele život u ruskoj guberniji nekakvi rodoljubi i patriote. Danas je Vučić talac svoje politike, ali pošto je uzeo svu vlast, neka mu bude dopušteno da on bude taj koji će preseći kosovski čvor. Izdajnici i strani plaćenici bili bi mu zahvalni, iako bi to bila nova potvrda groteskne prirode srpske politike.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista