Tajne otišle sa "srpskom majkom"

Smrću Dafine Milanović, s kraja prošlog veka poznatije kao „srpska majka”, tiho i nečujno juče je spuštena zavesa na pretposlednji čin drame koja se zvala štednja kod Dafiment banke, u koju je verovalo stotine hiljada građana Srbije ulažući svoj novac očekujući zauzvrat zaradu, veću ili onu za puko preživljavanje. Tajnu svog materijalnog bogatstva odnela je sa sobom, a nama je ostalo da se nadamo da će država, kako je obećala, do 2016. godine lakovernim građanima isplatiti kakvu takvu naknadu za izgubljeni novac, da će neka od 25 firmi širom sveta, kako je govorila, Srbiji vratiti debelo okamaćeno bogatstvo i pomoći joj kada to bude najpotrebnije.

Pokojnim i preživelim tvorcima ove piramidalne ideje ostalo je blago kojim su svojim unucima omogućili život bez rada, međunarodnoj mafiji bogatstvo i čuđenje našom neopevanom glupošću ili beskrupuloznošću pojedinaca, a narodu veliko i gorko iskustvo kao opomenu za sve takve ili slične.

Podsetimo, ostalo je sijaset pitanja na koja odgovor nisu dali akteri te pljačke a među kojima su i danas neki na važnim državnim položajima, ali ni nadležni pravosudni organi koji kroz sudske procese i dalje utvrđuju kud se dedoše stotine i stotine miliona tadašnjih maraka. U nalazu državne komisije koja je utvrđivala činjenice sa poslovanjem pomenutog bankarskog giganta ostalo je zapisano da je Dafina Milanović isplatila Arkanu preciznije firmi SDG tri miliona dinara sa računa na Kipru za kupovinu benzinske pumpe i objekta u izgradnji u Erdutu. Nije, međutim, zapisano u konačnom izveštaju komisije da su poslovni ljudi iz inostranstva samo u prvim mesecima štednje ošišali banku za desetine miliona maraka. Kao što nigde nije ostalo tragova u papirima koliko su pojedini članovi porodice Milošević uzeli novca iz sefova u „Geneks” apartmanima. Ponekad milom, ali bogme ponekad i silom. Pred svedocima i pred ljudima koji su bili zaduženi za čuvanje reda i zakona.

Nije, takođe, ostalo traga u dokumentima koliko je novca izneto iz Srbije što je pitao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević na jedinom viđenju sa Dafinom, „srpskom majkom” u njegovom kabinetu.

Koliko li je novca ulupano u česte šoping ture po inostranstvu u kojima je učestvovalo desetine ljudi, a pazarilo zlato i krzno saznaćemo, mogućno je, u nekim sećanjima učesnika. Ko je sklonio diskete sa imenima prvih ulagača, jednog ministra i jednog privrednika, po svemu sudeći nećemo doznati, kao što će javnosti, bogu hvala, ostati izvan domašaja informacije ko je sve od viđenijih, a bilo ih je, učestvovao u orgijama, u njenoj ili nekoj drugoj režiji, u vilama Dedinjskog i Topčiderskog brda gde je Dafina boravila u nekim periodima.

Laknulo je, istine radi, brojnim likovima koji su vodili njene „poslovne knjige”, prenosili u džakovima novac u druge države i pre sankcija, brinuli o rupi na Slaviji u koju su bačene tri novčanice po hiljadu maraka ne bi li iz njih niklo pozorište sa imenom njenog pokojnog sina. Svanulo je ljudima koji se sada baškare po stanovima dobijenim iz te kase. Smrklo se zato pojedinim advokatima jer nećezaraditi honorare braneći klijente koji i danas dokazuju svoju nevinost u galimatijasu zvanom Dafiment banka.

Zavesu na poslednji čin drame koja je potresala jugo prostor spustiće, naravno, sud a nama će za sećanje i naravoučenije ostati njene reči izgovorene u vili u Ulici generala Vasića broj 5: „Sve dolare i marke ovoga sveta dala bih samo ako bi me pustili da sama odem do nužnika”.