Obnova „kulturnog rata”

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, septembra – Treba li upražnjavati seks pre punoletstva i pre braka uopšte? Da li je za izbegavanje neželjene trudnoće bolje pohađati časove seksualnog obrazovanja ili se zakleti na uzdržavanje od polnih odnosa? Ako tinejdžerka ostane u drugom stanju, da li je poželjnije da trudnoću prekine ili da postane maloletna majka?

Ovakvim pitanjima Amerikanci bombarduju jedni druge, danas još više nego obično. Novi povod su našli u činjenici da se u te nedoumice oko vaspitačkog kursa, najednom uplela politika, koja ih je toliko uskovitlala da bi od odgovora na njih moglo da zavisi ko će zavladati supersilom.

Trudnoća 17-godišnje kćerke republikanske potpredsedničke kandidatkinje Sare Pejlin ispostavlja se, naime, kao intrigantniji izazov ovdašnjem mentalitetu od mnogih drugih iskušenja. Jedni kritikuju guvernerku Aljaske da je njen konzervativizam pao na majčinskom ispitu, drugi je hvale što je podržala dete da rodi dete, a ne da pobaci, a ponajmanje je, sudeći po medijima, onih koji pozivaju na poštovanje privatnosti.

Pojačana prepucavanja

Amerika opet zapada u specifičan oblik „građanskog hladnog rata” zvanog „kulturni rat” – misle pojedini hroničari. Pod tim podrazumevaju svekolike oblike trzavica oko poretka vrednosti u pojedinačnom i kolektivnom duhu i telu.

Za razliku od „sukoba civilizacija”, kako je Semjuel Hantington nazvao oružane obračune među pripadnicima različitih sistema vrednosti, kulturni rat je „meki” sukob unutar iste civilizacije. Karakterističan – po

nizu diskvalifikovanja bližnjih zbog neslaganja oko kvaliteta života, na širokom prostoru gde se sučeljavaju praktikovanja privatnih sklonosti i težnje da se one propisima razvrstaju na poželjne i nepoželjne, pa i na dopuštene i zabranjene.

Raspaljen sada izbornim strastima, ispoljava se pojačanim prepucavanjima, naročito oko odnosa prema neželjenoj trudnoći, abortusu, upotrebi sredstava za kontracepciju, seksualnom (ne)obrazovanju, zahtevima za sklapanje homoseksualnih brakova, nošenju oružja, teorijama o nastanku sveta, darvinizmu u školskim programima, pravu na privatnost i javnost, običajima u malim i velikim gradovima, kao i prema dozama uticaja religije, štampe, internetske komunikacije, pa i holivudske produkcije i drugih „neodoljivosti” – na „zdravlje nacije”. Neko vreme se činilo da su takva gloženja prevaziđena, ali su samo bila u zapećku da bi opet, povodom drugog stanja maloletne Bristol Pejlin, izbila na površinu – izjavio je listu „Politika” Džejms Dejvidson Hanter, sociolog na Univerziteta Virdžinija, koji je početkom prošle decenije „uveo” termin „kulturni rat” u ovdašnji politički opticaj.

Kulturni rat je odraz realnih podela u našem društvu – dodaje Rob Boston, analitičar nepartijske organizacije Ujedinjeni Amerikanci za odvojenost crkve i države. Usred polemika o izazovima bezbednosti, tekućim oružanim intervencijama, ekonomskim posrtanjima i padu međunarodnog imidža SAD – ponovo se „otvorio prostor” i za „kulturni rat”, primećuje i Majkl Kromarti iz vašingtonskog konzervativnog Centra za moral i javnu politiku.

Takav „prostor” bio je „popunjen” i na sceni i oko nje, prilikom ovonedeljne izborne konvencije Republikanske partije. „Oni treba da se stide sami sebe” – uskliknuo je Gari Bauer, jedan od lidera neokonzervativaca, pokazujući na prostoriju medijskih izveštača. Njegovi istomišljenici su u više navrata i sa govornice zamerali štampi da „levičari”, da je pristrasna u prilog rivalskim demokratama, da bezrazložno „napada” Saru Pejlin. Jedna od njihovih pristalica, voditeljka radio-emisije, pri tom je optužila kolege drugačijeg viđenja da su protiv Sare zato što ona „oličava sve što oni mrze – prednost života (protiv pobačaja), veliku porodicu (petoro dece), lov, patriotizam, nošenje oružja, borbu protiv korupcije liberala”…

Nepodesno i „podesno” 

Reporteri su nastavili da rade svoj posao, otkrivajući republikancima neugodne detalje. Konstatovali su, uz ostalo, da je na konvenciji bio rekordno mali broj – crnaca i Latinosa (građana poreklom iz Latinske Amerike). Na tom skupu je među 2.380 delegata registrovano samo 36 crnaca i oko pet procenata Latinosa – izvestio je „Vašington post”. A što uveliko odudara od njihove zastupljenosti u stanovništvu, gde je prvih 12,4 a drugih 14,8 odsto.

Nije li i takva disproporcija – oblik „kulturnog rata”, zapitali su se posmatrači. Znamo da među manjinama gubimo (Barak Obama među pripadnicima svoje crne rase, prema anketama, vodi ispred Džona Mekejna sa 88:7 odsto) pa smo se orijentisali na zadobijanje većine (belačke) – poručivali su republikanski stratezi, sugerišući da je istanjena multikulturalnost na njihovom skupu samo posledica izbornih „objektivnih okolnosti”.

Mogu li nepodesne činjenice da dovedu do „podesnih” rezultata – takođe je jedna od čarki „kulturnog rata”. Uverivši većinu birača da prednjači u moralnim, pogotovo verskim, vrednostima, Džordž Buš je pre četiri godine sebi obezbedio reizbor, iako je ustanovljeno da je neosnovano napao Irak. Ostaje da se vidi da li „kulturni rat” opet može da prevagne, pa da se, na primer, odnos prema neželjenom drugom stanju ispostavi kao razlog za, manje-više, održavanje postojećeg stanja. Uprkos činjenici – da većina ovdašnjih ispitanika ocenjuje da im se „država sada kreće u pogrešnom pravcu”…