Legat Vladimira Fijata, biser malenog Samoša

Samoš – Na rubu opštine Kovačica, seoski Dom kulture čuva zbirku umetnina, koje je komšijama poklonio Vladimir M. Fijat. Galerijski prostor nosi ime najčuvenijeg Samošanina, trgovačkog putnika, solunskog ratnika i kolekcionara. U nevelikom prostoru, nižu se slike i skulpture, mnoštvo zapisa, dokumenata i povelja, vredan album sa 720 fotografija iz Velikog rata i zbirka fotografija koje je Fijat sam napravio na frontu. Tu je i zasluženo ordenje – sav njegov imetak, sakupljen tokom života dugog 55 godina.

Sada su u pančevačkom Narodnom muzeju na konzervaciji četiri dela nepoznatih autora i to zahvaljujući sumi od 200.000 dinara, koja je stigla od Pokrajinskog sekretarijata za informisanje, kulturu i odnose sa verskim zajednicama. I pre tri godine restaurirana su ulja na platnu „Orijentalno ogledalo”, „Mladi prestolonaslednik”, „Bradati starac” i „Vodenica” uz finansijsku pomoć  Ministarstva za kulturu.

„Uz stručnu asistenciju Narodnog muzeja u Pančevu je većina dela restaurirana. Izuzetno smo ponosni što samoški dom kulture postaje važan na kulturnoj mapi Kovačice. Možemo se pohvaliti da je više posetilaca, čemu su zasigurno doprinela i Fijatovi memoari, publikovani u okviru RTS-ove edicije sećanja na Veliki rat”, napominje Jelena Trajković, direktorka Doma kulture.

Najvrednije što se može videti u samoškom legatu su ulja Marka Murata –„Dubrovnik” i „Zaljubljeni par”, kao i jedinstven u Srbiji portret prestolonaslednika Petra Drugog iz dečačkih dana, delo nepoznatog autora, koji bi ostao večno skriven, da prilikom restauracije nije provirio ispod debelog sloja uljane boje. Sreće da preteknu po pričama meštana nisu imala, navodno, platna Ticijana, Rubensa, Modiljanija, Paje Jovanovića… U vitrinama je ostalo prazno mesto i za Fijatovo ordenje – Karađorđevu zvezdu s mačevima, Zlatnu medalju za hrabrost i orden Krst Svetog Đorđa. Mnogo toga je zauvek izgubljeno u selidbama, te je u zbirci ostalo 109 dela i to u lošem stanju. Pre više od tri decenije podigla se javnost, pa su umetnine su 1988. godine sabrane, popisane i obrađene. Mesto su napokon našle u ovoj galeriji osnovanoj upravo kako bi se sprečila dalja otuđenja Fijatove zaostavštine.

„Mnogo je urađeno na sanaciji objekta galerije. Osim što smo pre nekoliko godina renovirali enterijer, od oko 100 kvadrata, sada smo u fazi klimatizacije, postavljanja nove rasvete i bezbednosnih kamera. Sve to, verujemo, doprineće boljoj promociji onoga što imamo da prikažemo. Nudimo različite programe, dolaze nam pisci, pesnici, a redovno obeležavamo i  datume Fijatovog rođenja u novembru i smrti u martu”, dodaje Jelena Trajković, direktorka „Galerije Vladimir M. Fijat” u Samošu.

Knez Pavle i kuvar Fijat

Mogući odgovor na pitanje kako se Fijat zainteresovao za kolekcionarstvo, nudi nekada glasilo ovdašnje mesne zajednice, „Rekla– kazala”. On vodi i do samog dvora Karađorđevića, gde je Fijat službovao u kuhinji. Naime, prestolonaslednik Aleksandar više je voleo vinograde oko Topole nego umetnost, ali je zato Knez Pavle bio strasni kolekcionar i na toj tački našli su se knez i kuvar – poslastičar Vladimir, koji je ovaj svet napustio 1959. godine, kada se njegova životna priča završava tužno – u vršačkoj duševnoj bolnici.