Легат Владимира Фијата, бисер маленог Самоша

Самош – На рубу општине Ковачица, сеоски Дом културе чува збирку уметнина, које је комшијама поклонио Владимир М. Фијат. Галеријски простор носи име најчувенијег Самошанина, трговачког путника, солунског ратника и колекционара. У невеликом простору, нижу се слике и скулптуре, мноштво записа, докумената и повеља, вредан албум са 720 фотографија из Великог рата и збирка фотографија које је Фијат сам направио на фронту. Ту је и заслужено ордење – сав његов иметак, сакупљен током живота дугог 55 година.

Сада су у панчевачком Народном музеју на конзервацији четири дела непознатих аутора и то захваљујући суми од 200.000 динара, која је стигла од Покрајинског секретаријата за информисање, културу и односе са верским заједницама. И пре три године рестаурирана су уља на платну „Оријентално огледало”, „Млади престолонаследник”, „Брадати старац” и „Воденица” уз финансијску помоћ  Министарства за културу.

„Уз стручну асистенцију Народног музеја у Панчеву је већина дела рестаурирана. Изузетно смо поносни што самошки дом културе постаје важан на културној мапи Ковачице. Можемо се похвалити да је више посетилаца, чему су засигурно допринела и Фијатови мемоари, публиковани у оквиру РТС-ове едиције сећања на Велики рат”, напомиње Јелена Трајковић, директорка Дома културе.

Највредније што се може видети у самошком легату су уља Марка Мурата –„Дубровник” и „Заљубљени пар”, као и јединствен у Србији портрет престолонаследника Петра Другог из дечачких дана, дело непознатог аутора, који би остао вечно скривен, да приликом рестаурације није провирио испод дебелог слоја уљане боје. Среће да претекну по причама мештана нису имала, наводно, платна Тицијана, Рубенса, Модиљанија, Паје Јовановића… У витринама је остало празно место и за Фијатово ордење – Карађорђеву звезду с мачевима, Златну медаљу за храброст и орден Крст Светог Ђорђа. Много тога је заувек изгубљено у селидбама, те је у збирци остало 109 дела и то у лошем стању. Пре више од три деценије подигла се јавност, па су уметнине су 1988. године сабране, пописане и обрађене. Место су напокон нашле у овој галерији основаној управо како би се спречила даља отуђења Фијатове заоставштине.

„Много је урађено на санацији објекта галерије. Осим што смо пре неколико година реновирали ентеријер, од око 100 квадрата, сада смо у фази климатизације, постављања нове расвете и безбедносних камера. Све то, верујемо, допринеће бољој промоцији онога што имамо да прикажемо. Нудимо различите програме, долазе нам писци, песници, а редовно обележавамо и  датуме Фијатовог рођења у новембру и смрти у марту”, додаје Јелена Трајковић, директорка „Галерије Владимир М. Фијат” у Самошу.

Кнез Павле и кувар Фијат

Могући одговор на питање како се Фијат заинтересовао за колекционарство, нуди некада гласило овдашње месне заједнице, „Рекла– казала”. Он води и до самог двора Карађорђевића, где је Фијат службовао у кухињи. Наиме, престолонаследник Александар више је волео винограде око Тополе него уметност, али је зато Кнез Павле био страсни колекционар и на тој тачки нашли су се кнез и кувар – посластичар Владимир, који је овај свет напустио 1959. године, када се његова животна прича завршава тужно – у вршачкој душевној болници.