Jutarnja ukočenost znak upozorenja

Rodos, oktobra – Bol i otok zglobova, koji simetrično zahvataju ruke i noge (najčešće šake i stopala, ali i kolena, laktove, ramena), kao i jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta razlog su da se potraži savet i pomoć lekara, jer čovek može biti pošteđen od bola, a društvo od velikih troškova za lečenje i negu invalida. Ukoliko prepoznaju ove prve simptome reumatoidnog artritisa i izaberu odgovarajući lek desetine hiljada ljudi biće pošteđeni svakodnevnog bola i patnje i, što je još važnije, invaliditeta.

Ovo je poruka ovogodišnjeg Simpozijuma reumatologa centralne i istočne Evrope, održanog na Rodosu. Više od 400 lekara – reumatologa, specijalista fizikalne medicine i opšte medicine – kroz predavanja i debate, imalo je priliku da čuje nove naučne činjenice u vezi sa lečenjem najtežih bolesti zglobova. Reumatoidni artritis je hronična upala većeg broja zglobova koja može da dovede do teškog invaliditeta, a procenjuje se da u svakoj državi od ove bolesti pati jedan odsto stanovništva. Ukoliko se ne leče, ove osobe ne mogu da obavljaju najosnovnije aktivnosti – da se okupaju, hodaju po stepenicama, pa ni po ravnom tlu i, najvažnije, ne mogu da rade. Zavise od pomoći drugih, a društvu su zbog bolovanja i invalidnosti veliki teret.

Profesor dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu, imao je tu čast da i ove godine, treći put zaredom, predsedava ovom evropskom naučnom skupu koji tradicionalno organizuje farmaceutska kompanija "Beringer Ingelhajm".

– Ova bolest pogađa ljude srednje životne dobi i procena je da u Srbiji od reumatoidnog artritisa boluje između 35.000 i 70.000 ljudi. Osobe koje imaju hroničnu upalu zglobova, nažalost, moraju da se leče dugo, nekada i godinama, ali to nikako ne znači da bolesnici treba da se razočaraju i odustanu od lečenja. Naprotiv, najvažnije je da se bolest otkrije što ranije, jer reumatolozi danas mogu da zaustave oštećenje zglobova i spreče invalidnost, ali pacijent mora da bude uporan, da dolazi redovno na kontrole – kaže profesor Damjanov za "Politiku".

Ovi bolesnici se leče, pre svega lekovima koji smiruju preteranu aktivnost imunog sistema, koja je glavni uzrok bolesti, pa je tako "metotreksat" i dalje glavni lek i u svetu i u Srbiji. Ali uz ovaj i njemu slične lekove, već deset godina u upotrebi su i biološki lekovi, koji su prilično efikasni, ali i skupi, pa ih na teret Zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno na recept za sada dobijaju samo deca sa teškim oblicima upale zglobova.

U lečenju reumatskih tegoba, inače, najčešće se koriste različiti antireumatici. Dr Damjanov ističe da pacijenti ove lekove mogu sami da kupe u apotekama, ne savetujući se sa lekarom, i da i ih onda uzimaju po svom nahođenju. To, međutim, može da bude opasno.

– To su dobri lekovi za smirivanje bola i upale blažih i umereno teških reumatskih stanja, ali mogu da izazovu oštećenja i krvavljenja u želucu i na crevima, posebno kod osoba starijih od 65 godina. Zato svim pacijentima, a naročito onima koji su u riziku da imaju ova neželjena dejstva, savetujemo upotrebu takozvanih COX-2 selektivnih inhibitora, na primer, meloksikama, koji manje ugrožavaju želudac i creva, pa je rizik od krvavljenja manji – istakao je dr Damjanov.