Današnji svet je obojen tamnim nijansama

„Obojeni program” je toliko jedinstvena grupa da nema konkurenciju. Ovaj bend iz Novog Sada svira od 1980. godine i začetnici su alternativne rok scene u našoj zemlji. Nikada nisu postali deo mejnstrima, ali njima to i ne treba.

Kroz „Obojeni program” prošlo je više od 50 muzičara, a Branislav Babić Kebra je u grupi od početka. „Čovek iz senke”, kako pojedini nazivaju Kebru, glavni je vokal benda i autor emotivno obojenih – minimalističkih tekstova sa jakim porukama. Njegov glas i specifičan stil pevanja postali su zaštitni znak grupe. „Obojeni program” trenutno je na regionalnoj turneji, a Branislav Babić Kebra u intervjuu za „Politiku” govori o muzici, poeziji, Novom Sadu...

„Obojeni program” svira 43 godine. Nije mnogo grupa koje mogu da se pohvale ovakvim stažom. Ipak, čini mi se da ste izabrali da ostanete na margini i u senci, daleko od halabuke, ali uspeli ste da kroz muziku pošaljete mnogo poruka. Kako vidite progres „Obojenog programa” od početka do danas?

Dobro je ako postoji neki progres, mada to u muzici nije neki presudan faktor. Još uvek radimo i to je dobro. Ovih dana krećemo na regionalnu turneju, desetak koncerata za dva meseca – Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna. U Beogradu sviramo 13. maja u Domu omladine. Radujemo se predstojećim koncertima.

Kroz šta ste sve kao grupa prošli u protekle 43 godine i koja je trenutna postava benda?

Dosta dugo postojimo kao bend, pa samim tim smo, hteli ili ne, prošli kroz razne situacije, faze, koncerte i sve ono što ide uz rad jednog benda. U tom smislu, svaki bend koji malo duže traje prosto mora proći kroz sve to. Kada je reč o postavi grupe, imamo dve bas gitare – Bebec i Miki, bubnjar je Cina i ja pevam.

Čemu vas je naučila muzika?

Naučila nas je mnogo toga, a pre svega da se sklad i harmonija mogu posmatrati na razne načine. Muzika je sama po sebi pozitivna stvar i sve oko nje je u većini slučajeva dobro i lepo.

„Svaka definicija gubitak je slobode”, „Prijatelju, kočnice ti ne rade baš sve”, „Nebo, nebo plavo je”, neke su od vaših pesama. Poetika „Obojenog programa” je zanimljiva i specifična. Koji su koreni vaše poezije?

Prvi oblik poezije dolazio je iz muzike, tačnije iz poezije panka koja je dosta različita u odnosu na klasičnu poeziju. Tek kasnije sam se upoznao sa radovima nekih klasičnih pesnika. Meni je zanimljivija poezija u sklopu muzike. Ima dosta bendova sa jako zanimljivim tekstovima.

Vaša starija sestra Biljana svira bubnjeve i jedna je od osnivačica kultnog novosadskog benda „Boje”. Kako ste odrastali Biljana i vi i koju ste muziku slušali u mladosti?

Bilja je starija od mene i samim tim je pre mene ušla u taj svet muzike. Ona je zakačila i rok muziku, a ja sam u tome tek pojavom panka. Kasnije smo oboje bili i u roku i u panku. Na tome smo mi odrasli.

Početna slova studijskih albuma „Obojenog programa” formiraju akronim Novog Sada. Šta vam je sve vaš grad dao, a šta vam je oduzeo?

Nije nam nešto određeno ni dao ni oduzeo, živimo u njemu i to jeste u nekom smislu inspirativno.

Dugo godina crtate. Kojim bojama bi mogao da se oslika današnji svet u kojem živimo?

Ja koristim prilično intenzivne boje, a današnji svet je u nekim tamnijim nijansama...