Možemo živeti u fikciji

Jednostavno ali i provokativno pitanje Šta je savršen svet za tebe? – postavljeno je u audio-vizuelnoj instalaciji „Individualne utopije” Lale Raščić (1977), po kojoj je i cela izložba naslovljena. Može se reći da je ovo pitanje konstituisalo prvu beogradsku prezentaciju ove angažovane mlade umetnice čiji rad ima naglašenu društvenu dimenziju i složenu medijsku strukturu.

Bazirajući svoj stvaralački koncept na kodovima tzv. kolektivnog kulturnog pamćenja, Lala Raščić u bizarnim situacijama manipulisane i projektovane stvarnosti potencira opšta mesta i njihovu repeticiju sugestivnim, parodičnim humorom i njegovom suberzivnošću. Kako je reč o umetnici rođenoj u Sarajevu, savremenici mogu prepoznati specifičan i zarazni bosanski humor i njegovu pozitivnu energiju koje je Top listi nadrealista, akcije Zvona i drugih umetničkih grupa upadljivo obojila našu kulturu osamdesetih godina 20. veka.

U prvom redu, afirmisana kao radoznali istraživač audio-drame i instalacije, Lala Raščić u svojim projektima re/kontekstualizuje socijalne, kulturne i istorijske datosti i njihove kontroverze u nove audiovizuelne simbioze. Tako koncept linearnog narativa njenih video-radova – „Nevidljivi” (2005), „Oprostite, pogrešan broj” (2006), „Sve je povezano” (2007) ili „Individualne utopije”(2008) predstavljenih u Beogradu, prerasta u složenu strukturu simultanih situacija i izmeštenih značenjasocijalno i politički relevantnih tema.

Formirajući se kao ličnost i umetnik za vreme rata u Bosni, Lala Raščić je pitanje identiteta i vlastite samospoznaje objasnila rečima: „Mi ne trebamo pripadati, mi možemo živeti u fikciji, možemo se izgubiti – da se nikad ponovo ne nađemo, to je razlog što uopšte stvaram umetnost”. Tako se u njenom radu pozicionira društvena margina i pitanje identiteta u diskursu realnost-fikcija.

Stvarajući originalnu shemu klasičnog rimejka, umetnica sama piše i interpretira svoje radio-drame, po starinskom uzoru, na sceni, ispred mikrofona. Sa umešnošću izvođača glumačkih radova ona energično tumači svoje likove, čita tekst oponašajući glasove muškaraca, žena i dece, a dramski zaplet gubitnika i onih drugih sugeriše i sceničnim govorom tela. Živa radnja u ovim audio-vizuelnim crnohumornim i duhovitim instalacijamafokusirana je u jednoj ili nekoliko simultanih video-projekcija; ritam, dramaturgija i narativna nit se razvijaju u dijaloškom procesu ponavljanja pitanja ljudskih prava, uslovljenosti identiteta i telesne postojanosti.

Očito da u svojoj strategiji umetnik-istraživač Lala Raščić u širokom tematskom rasponu i metodu rada koristi istoriju radiofonskog izvođenja kao izvor (u video-instalaciji „Oprostite, pogrešan broj”), a elaborira i život u lavirintu birokratije i kreditnih kartica, kodovima kulture i navike („Nevidljivi”), neprevaziđene teme o kriminalu („Sve je povezano”) ili gorku aktuelnost o posttraumatskom sindromu, njegovim tragikomičnom situacijama („Individualne utopije”).

U svojoj umetničkoj praksi Lala Raščić istražuje različite medije (video, performans, crtež, objekat), a beogradska audiovizuelna postavka „Individualne utopije” predstavlja celovit projekat čiji su idejni i vizuelni segmenti pažljivo promišljeni i kompatibilni. Danas, kao savremeni nomad, Lala Raščić živi na relaciji Zagreb – Sarajevo, a njeno stvaralaštvo uključeno je u značajnu mrežu međunarodnih projekta i prezentacija vizuelnih umetnosti od Istanbula i Amsterdama do Njujorka i Beča.

Ne manje važno, Lala Raščić je prva dobitnica godišnje Nagrade za vizuelnu umetnost Zvono, a beogradska izložba je autorski koncept Dunje Blažević, likovne kritičarke i direktorke Centra za savremenu umetnost u Sarajevu.

U svom tekstu o izboru Lale Raščić kritičarka navodi dva osnovna razloga: Nov način upotrebe različitih medija u vizuelnoj umetnosti i umetnički angažman.

Svakako, reč je i o podršci i promociji nove bosanskohercegovačke scene i neophodnoj kulturnoj razmeni na relaciji Beograd – Sarajevo.