Ovlastiti veterinare da budu inspektori

Otkako su vlasnički psi u januaru na Kosmaju nasmrt izujedali Vladana Radosavljevića, skoro ne prođe sedmica da se ne dogodi neki incident u kome, nažalost, učestvuju nečiji ljubimci. Prošle nedelje pas je izujedao radnicu kioska u Beogradu, a zatim su dva rotvajlera u Čačku povredila tri osobe i usmrtila psa koji je bio ljubimac jedne od povređenih osoba.

Zbog ovih incidenata novinari su još u februaru pokrenuli inicijativu, kojoj se pridružila „Politika”, da se izmene propisi kada je reč o držanju opasnih rasa pasa. Jer, napadi o kojima se sve češće priča posledica su vlasničkog neodgovornog ponašanja prema „najvernijem čovekovom prijatelju”.

Kako je rekao Srđan Radovanović, advokat koji je podržao ovu inicijativu, Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu relativno je dobar.

– Pravilnik obuhvata najvažnije odrednice kada je reč o regulisanju ove oblasti, ali ipak postoji nešto što bi moglo doneti red u postojeći haos na terenu. Trebalo bi unapred uvesti dozvole za držanje opasnih pasa analogno dozvolama za držanje oružja – kaže Radovanović.

Svoj stav o ovoj inicijativi izneo je i Vladimir Terzin, doktor veterine, koji smatra da ona – neće proći. Terzin je ranije bio pomoćnik sekretara za komunalno-stambene poslove za zoo-higijenu u Beogradu, bio je i član radne grupe koja je učestvovala u donošenju Zakona o dobrobiti životinja, a poznat je i kao tvorac Strategije za rešavanje problema nevlasničkih pasa u prestonici.

– Mislim da ne može proći inicijativa da vlasnici koji drže opasne rase pasa imaju dozvolu kao za oružje. To, koliko znam, ne postoji nigde u svetu. Ne kažem da mi ne treba da budemo napredni, nije reč o tome, već da se time neće rešiti problem. Postojaće ogroman otpor ljudi koji te pse imaju kao obične ljubimce, a to nema uporište u našim zakonima. Ali nije problem u psima. Problem je u ljudima. Od svakog psa, određenim treningom, možete napraviti zver, pa i od pudlice. Zbog toga mislim da bi trebalo doneti propis da vlasnici pasa moraju da prođu neki vid obuke, da bi se upoznali s tim šta su psi i kako da se ponašaju sa njima – kaže Terzin.

Ističe da veliki broj vlasnika to ne zna, kao i da mnogi uzimaju psa zato što su „htela deca” ili ih imaju komšije, a to su pogrešni razlozi za pribavljanje ljubimca.

– S druge strane imate ljude koji pse koriste za borbe. A to je već i zakonski sankcionisano. Postoji pravilnik o držanju opasnih rasa psa gde se tačno navodi kako bi sa njima trebalo da se postupa. Sve te mere predostrožnosti propisane su zakonom, ali to niko ne sprovodi niti ima kontrole. U tome je problem. Takva kontrola bi sigurno dala rezultate, ali je problem što nema ko to da radi – ističe Terzin.

Po zakonu je to u opisu posla veterinarskih inspektora, ali je njih malo. Naš sagovornik napominje da ih ima svega oko 300.

– Oni su odgovorni za kontrolu uvoza i izvoza hrane, mlekara, mesara, pijaca... Tih 300 ljudi ne zna šta bi pre radilo od silnog posla. Zbog toga sam i predlagao da svi veterinari sa licencama izdatim od strane udruženja veterinara budu ovlašćeni inspektori iz oblasti dobrobiti životinja. Da imaju samo taj delokrug rada i da dobiju status službenog lica. Onda biste odjednom na terenu dobili od 2.000 do 3.000 inspektora koji bi mogli da ukažu na problem, a po potrebi i da kazne. To bi trebalo primeniti kako bi se efikasnije primenili propisi – objašnjava Terzin.

Ali, ukazuje, ne znači da bi svi veterinari mogli da se bave time, jer postoje, nažalost, i oni koji učestvuju u kriminalnim delatnostima.

– U svakom žitu ima kukolja, samo ga treba iščistiti. Primera radi, već dvadeset godina zabranjeno je kupiranje (odsecanje dela) ušiju i repova pasa, a vi i dalje imate veterinare koji to rade. Bave se onim što je van zakona. Takve veterinare treba naći, oduzeti im licencu i diplome i doživotno im zabraniti rad u oblasti veterine kao što se radi u svetu – kaže naš sagovornik.

Od donošenja Zakona o dobrobiti životinja prošlo je 14 godina pa je pitanje da li se u Srbiji išta promenilo kada je reč o svesti i brizi o životinjama. Sagovornik „Politike” tvrdi da se mnogo toga promenilo i u odnosu prema životinjama i njihovoj dobrobiti.

– Ali mi ovde ne možemo preslikati Skandinaviju i Englesku, u kojima se 100 godina razvija kinološka kultura. Nije to samo tradicija već i „brušenje” zakona. Kada primenjujete zakon u punom kapacitetu uočavate nedostatke i imate mogućnost da ga menjate, prilagođavate. A mi ga, nažalost, ne primenjujemo ni 50 odsto. Hoćemo da ga menjamo, a ne primenjujemo ga – zaključuje Terzin.

Rešenje je u edukaciji generacija koje dolaze

Dva su razloga zašto Zakon o dobrobiti životinja nije zaživeo u potpunosti. Prvi je – javnost, koja u moru silnih problema brigu o psima i mačkama smatra nečim marginalnim.

– Ne postoji svest da su to bića koja mogu da osete strah, bol, neprijatnost. Ne možete tu situaciju da „popravljate” sa ljudima koji su prešli pedesetu. Tu treba da se utiče na generacije koje dolaze. Da se deca u školama od prvog razreda pa nadalje uče šta životinja oseća. I onda kada oni stasaju – ta slika će biti drugačija – smatra Terzin.

Druga „kočnica” za sprovođenje zakona jeste nepostojanje kontrole privatnih udruženja i sektora koji se bave ovom tematikom. Oni treba da ukazuju na to šta država ne radi, a trebalo bi da radi:

– Važno je, naravno, ojačati i kompletan sektor veterine u Ministarstvu poljoprivrede, koji je nažalost skrajnut. A znate kako se kaže – lekari leče čoveka, a veterinari čovečanstvo.

Rodovnike bi trebalo da izdaje Uprava za veterinu, a ne Kinološki savez

Vladimir Terzin kaže da su veterinarski inspektori ti koji kontrolišu uslove pod kojim mogu da se otvaraju odgajivačnice. One su zakonski pod ingerencijom Uprave za veterinu, ali se u praksi dešava nešto drugo. U upravi je registrovan mali broj odgajivačnica, pa najveći broj rodovnika izdaje Kinološki savez Srbije.

– Uprava za veterinu ne može da kontroliše Kinološki savez Srbije jer je ono udruženje građana. I tu je problem. Rodovnike bi trebalo da izdaje Uprava za veterinu. Mađarska je nedavno ukinula kinološki savez i rodovnike sada izdaje njihovo Ministarstvo poljoprivrede. Smatram da bi to bilo jedno od rešenja za ovu problematiku – kaže Terzin.