Mokranjčeve svečanosti

Besedom Ivana Tasovca, pijaniste i direktora Beogradske filharmonije, kao i tradicionalnim natpevavanjem horova, u Negotinu, rodnom mestu srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, 12. septembra počeće 43. muzički festival „Mokranjčevi dani”. Do 16. septembra ljubitelji horske i duhovne muzike na ovoj međunarodnoj smotri biće u prilici da čuju horove iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Švajcarske i Nemačke.

– Nemamo mnogo ličnosti u čijem stvaralaštvu se sažima naša tradicija, i njih država treba da štiti i čuva, a Srbi su skloni da zapostavljaju i zaboravljaju ljude na kojima se temelji naš kulturni identitet. Mokranjac ne pripada samo Negotinu već Evropi i svetu koji ga je još za života priznao za muzičkog velikana, rekla je direktorka festivala Dragana Knežević pozivajući publiku u rodno mesto velikog kompozitora.

Raznovrsnost horskog izraza

Selektorka Mokranjčevih dana Branka Radović naglasila je da je glavna ideja njene koncepcije bio povratak izvorima, Mokranjcu i njegovoj suštini, ali i negovanje žanrovskih iskoraka ka modernijim i popularnim formama, kao što je mjuzikl, danas veoma popularan kod publike. Prema njenim rečima, raznovrsnosti horskog izraza, ali i međunarodnom karakteru 43. Mokranjčevih dana doprineće gostovanje vizantijskog hora iz Švajcarske i srpskog hora iz Frankfurta, dok će u okviru ideje predstavljanja Mokranjčeve muzike u različitim aranžmanima, ove godine publika slušati najpoznatije melodije iz Mokranjčevih Rukoveti u obradi Narodnog orkestra, hora i vokalnih solista RTS-a.

Branka Radović dodaje da će Festival obeležiti i 60 godina umetničkog rada kompozitora Konstantina Babića (1927), dok će koncertnim izvođenjem muzike za balet „Ohridska legenda” biti priređen omaž povodom pola veka od smrti Stevana Hristića.

Dirigent Bojan Suđić, koji će na zatvaranju Mokranjčevih dana, sa Simfonijskim orkestrom i Horom RTS-a izvesti Hristićevu „Ohridsku legendu”, podsetio je da je značajnu redakciju ovog dela uradio akademik Dejan Despić, i dodao da „Legendu” odlikuju izuzetni nacionalni motivi prepoznatljivi za ovo područje Balkana.

Ko je birao besednika

Kako smo saznali, kompozitor Rajko Maksimović poslao je direkciji festivala pismo u kojem javlja da on „svakako ne dolazi na Mokranjčeve dane”, i sa zaprepašćenjem primećuje da će festival besedom otvoriti Ivan Tasovac, postavljajući pitanje da li je to moguće, ko je njega predložio/odabrao/pozvao.

„Mokranjčeve kosti u grobu će se sigurno uznemiriti zbog toga. Mokranjac je rodonačelnik i utemeljitelj naše umetničke muzike a Tasovac je (još uvek) moćni i uticajni mrzitelj i protivnik naše muzike, dakle pravi antipod Mokranjcu”, zaključuje naš poznati kompozitor, podsećajući da Filharmonija godinama nema na svom repertoaru dela naše umetničke muzike.

Zamoljena za komentar, direktorka festivala Dragana Knežević za „Politiku” je izjavila da svako ima pravo da izrazi svoj stav kada je u pitanju muzička scena.

– Negotinski festival sa zadovoljstvom i radoznalošću očekuje besedu Ivana Tasovca, našeg vrhunskog pijaniste čiju biografiju svi vrlo dobro znamo. On pripada jednoj novoj generaciji, možda alternativi čije mišljenje, takođe, treba čuti i uvažiti jer ko zna šta dobro iz toga može izaći. Beseda festivala je dokument vremena u kojem se festival odvija. Veliki umovi Srbije govorili su na festivalu o vremenu Mokranjčevom, o vremenu našem, o nivou srpske muzičke scene, i uvek je zanimljivo iz različitih uglova saznati šta je to što budućnost donosi srpskoj muzici.

Dragana Knežević je objasnilai da programska komisija i selektor komponuju program, a odluku o izboru besednika donosi direktor festivala.

Selektor festivala Branka Radović smatra da su ovakve reakcije posledica nedavnog Tasovčevog konkursa o kojem smo već pisali.

– Verujem da Tasovac nema ništa protiv vrednosti kao što su Mokranjac, Hristić i Konstantin Babić. Ima protiv nekomunikativne muzike koja se piše za dvoje prijatelja, o čemu je već govorio, i koju zaista niko neće da sluša, i što je najgore neće niko ni da svira. On ima problem da tu muziku približi svom orkestru. Ne mislim, međutim, da je dovoljno da ovaj orkestar dva puta godišnje sviradela domaćih autora jer su oni prvenstveno beogradski ansambl, i u tom smislu imaju neke obaveze. Ipak, primećujem da ne izbegavaju muziku Isidore Žebeljan, Jugoslava Bošnjaka, Ivana Brkljačića, samo prave neku svoju selekciju.

Tasovac je za besednika, kaže nam Branka Radović, pozvan kao ličnost koja je pomerila nešto u našem shvatanju Filharmonije i publika se žestoko odazvala tome. „Niti on svira sa Filharmonijom, niti sebe promoviše. Uostalom, treba sačekati tu njegovu besedu, jer ko zna o čemu će Tasovac besediti”, kaže selektorka i dodaje da je zbog izbora besednika imala još telefonskih poziva od starije generacije naših kompozitora…

Podsetimo da je prvobitno najavljeno da je besednik dramski pisac Siniša Kovačević koji je otkazao dolazak zbog poslovnih obaveza. Prošle godine besedu je održala književnica i reditelj Vida Ognjenović.