Мокрањчеве свечаности

Беседом Ивана Тасовца, пијанисте и директора Београдске филхармоније, као и традиционалним натпевавањем хорова, у Неготину, родном месту српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца, 12. септембра почеће 43. музички фестивал „Мокрањчеви дани”. До 16. септембра љубитељи хорске и духовне музике на овој међународној смотри биће у прилици да чују хорове из Македоније, Хрватске, Словеније, Србије, Швајцарске и Немачке.

– Немамо много личности у чијем стваралаштву се сажима наша традиција, и њих држава треба да штити и чува, а Срби су склони да запостављају и заборављају људе на којима се темељи наш културни идентитет. Мокрањац не припада само Неготину већ Европи и свету који га је још за живота признао за музичког великана, рекла је директорка фестивала Драгана Кнежевић позивајући публику у родно место великог композитора.

Разноврсност хорског израза

Селекторка Мокрањчевих дана Бранка Радовић нагласила је да је главна идеја њене концепције био повратак изворима, Мокрањцу и његовој суштини, али и неговање жанровских искорака ка модернијим и популарним формама, као што је мјузикл, данас веома популаран код публике. Према њеним речима, разноврсности хорског израза, али и међународном карактеру 43. Мокрањчевих дана допринеће гостовање византијског хора из Швајцарске и српског хора из Франкфурта, док ће у оквиру идеје представљања Мокрањчеве музике у различитим аранжманима, ове године публика слушати најпознатије мелодије из Мокрањчевих Руковети у обради Народног оркестра, хора и вокалних солиста РТС-а.

Бранка Радовић додаје да ће Фестивал обележити и 60 година уметничког рада композитора Константина Бабића (1927), док ће концертним извођењем музике за балет „Охридска легенда” бити приређен омаж поводом пола века од смрти Стевана Христића.

Диригент Бојан Суђић, који ће на затварању Мокрањчевих дана, са Симфонијским оркестром и Хором РТС-а извести Христићеву „Охридску легенду”, подсетио је да је значајну редакцију овог дела урадио академик Дејан Деспић, и додао да „Легенду” одликују изузетни национални мотиви препознатљиви за ово подручје Балкана.

Ко је бирао беседника

Како смо сазнали, композитор Рајко Максимовић послао је дирекцији фестивала писмо у којем јавља да он „свакако не долази на Мокрањчеве дане”, и са запрепашћењем примећује да ће фестивал беседом отворити Иван Тасовац, постављајући питање да ли је то могуће, ко је њега предложио/одабрао/позвао.

„Мокрањчеве кости у гробу ће се сигурно узнемирити због тога. Мокрањац је родоначелник и утемељитељ наше уметничке музике а Тасовац је (још увек) моћни и утицајни мрзитељ и противник наше музике, дакле прави антипод Мокрањцу”, закључује наш познати композитор, подсећајући да Филхармонија годинама нема на свом репертоару дела наше уметничке музике.

Замољена за коментар, директорка фестивала Драгана Кнежевић за „Политику” је изјавила да свако има право да изрази свој став када је у питању музичка сцена.

– Неготински фестивал са задовољством и радозналошћу очекује беседу Ивана Тасовца, нашег врхунског пијанисте чију биографију сви врло добро знамо. Он припада једној новој генерацији, можда алтернативи чије мишљење, такође, треба чути и уважити јер ко зна шта добро из тога може изаћи. Беседа фестивала је документ времена у којем се фестивал одвија. Велики умови Србије говорили су на фестивалу о времену Мокрањчевом, о времену нашем, о нивоу српске музичке сцене, и увек је занимљиво из различитих углова сазнати шта је то што будућност доноси српској музици.

Драгана Кнежевић је објаснилаи да програмска комисија и селектор компонују програм, а одлуку о избору беседника доноси директор фестивала.

Селектор фестивала Бранка Радовић сматра да су овакве реакције последица недавног Тасовчевог конкурса о којем смо већ писали.

– Верујем да Тасовац нема ништа против вредности као што су Мокрањац, Христић и Константин Бабић. Има против некомуникативне музике која се пише за двоје пријатеља, о чему је већ говорио, и коју заиста нико неће да слуша, и што је најгоре неће нико ни да свира. Он има проблем да ту музику приближи свом оркестру. Не мислим, међутим, да је довољно да овај оркестар два пута годишње свирадела домаћих аутора јер су они првенствено београдски ансамбл, и у том смислу имају неке обавезе. Ипак, примећујем да не избегавају музику Исидоре Жебељан, Југослава Бошњака, Ивана Бркљачића, само праве неку своју селекцију.

Тасовац је за беседника, каже нам Бранка Радовић, позван као личност која је померила нешто у нашем схватању Филхармоније и публика се жестоко одазвала томе. „Нити он свира са Филхармонијом, нити себе промовише. Уосталом, треба сачекати ту његову беседу, јер ко зна о чему ће Тасовац беседити”, каже селекторка и додаје да је због избора беседника имала још телефонских позива од старије генерације наших композитора…

Подсетимо да је првобитно најављено да је беседник драмски писац Синиша Ковачевић који је отказао долазак због пословних обавеза. Прошле године беседу је одржала књижевница и редитељ Вида Огњеновић.