Referentna kamata ostaje šest odsto

Narodna banka Srbije odlučila je da zadrži referentnu kamatu na nivou od šest odsto, saopšteno je juče. Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice 4,75, odnosno 7,25 odsto. Ovim centralna banka signalizira da je inflacija donekle obuzdana pa da ne mora da reaguje. Jer, referentna kamata je za svaku centralnu banku glavni instrument za borbu protiv inflacije. Kada poskupljuje novac pada tražnja za dobrima samim tim i cene.

Podatak o zvaničnoj inflaciji za april biće poznat danas, i nema sumnje da je centralna banka već upoznata koliko iznosi. Podsećanja radi, inflacija u martu mereno za godinu dana bila je 16,2 odsto.

Zaduženi u dinarima mogu da odahnu, jer je, bar za sada, zaustavljen dalji rast kamata na postojeće i nove kredite. Inače, za godinu dana, kamate na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu porasle su, u proseku sa 8,5 na 13,5 odsto.

„Odluka Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou doneta je u uslovima postepenog slabljenja troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i rešavanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Cene na svetskim tržištima energenata takođe su smanjene, pre svega cene struje i prirodnog gasa. To će oslabiti troškovne pritiske na globalnom nivou, što bi trebalo da doprinese i usporavanju domaće inflacije u narednom periodu. Takođe, u uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet našeg privrednog rasta”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima i dalje izražene globalne neizvesnosti. Članovi Izvršnog odbora naglašavaju da je opreznost monetarne politike neophodna i u narednom periodu zbog i dalje prisutnih rizika – geopolitičkih tenzija, kao i dinamike cena primarnih proizvoda i energenata i njihove buduće raspoloživosti. Takođe, neizvesnost još postoji u pogledu relativno visoke bazne inflacije u mnogim zemljama, čemu doprinose faktori s tržišta rada, kao i u vidu budućih odluka monetarnih politika vodećih centralnih banaka, a time i uslova na međunarodnom finansijskom tržištu i uticaja na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Zbog toga je moguće da period povišenih kamatnih stopa potraje nešto duže od prethodno očekivanog.

Prema poslednjim projekcijama, predstavnici Izvršnog odbora očekuju da će se od aprila inflacija naći na opadajućoj putanji, da će pad biti znatan u drugoj polovini godine, tako da će na kraju 2023. inflacija biti dvostruko niža nego što je bila u martu. Povratak inflacije u granice cilja očekuje se sredinom 2024, zahvaljujući zaoštravanju monetarnih uslova, slabljenju efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu i usporavanju uvozne inflacije.