Upotrebom veštačke inteligencije do povećanog stresa na radnom mestu

Evropski parlament je poboljšao tekst Zakona o veštačkoj inteligenciji, ali je u istom tom propisu otvorio rupu koja može ozbiljno ugroziti bezbednost i osnovna prava radnika, upozorila je Evropska konfederacija sindikata (EKS). Zakon o veštačkoj inteligenciji koji je predložila Evropska komisija zahteva od proizvođača da rangiraju sopstvenu tehnologiju između niskog i visokog rizika pre nego što je stave na tržište i nije uključio nikakva pravila o upotrebi veštačke inteligencije na radnom mestu, napominje se u najnovijem saopštenju EKS-a. Nadležni su zabrinuti da će upotreba veštačke inteligencije, koja utiče na osnovna prava ljudi, biti regulisana tehnokratskim postupkom standardizacije kojim dominiraju privatni poslovni interesi, umesto da se to učini zakonima koji se prave u interesu svih građana. Izabel Šuman, sekretarka EKS-a je, podseća da je veštačka inteligencija već bila uzrok nesreća na poslu.

– Istraživanja pokazuju da njena upotreba na radnim mestima može dovesti do povećanog intenziteta i stresa. Moć veštačke inteligencije se može iskoristiti u našu korist ako se uvede na pravi način, u konsultaciji sa radnicima i njihovim sindikatima kroz kolektivno pregovaranje – ukazala je Šuman.

Kako obezbediti principe dostojanstvenog rada u tzv. digitalnoj ekonomiji, pitamo Branku Anđelković, programsku direktorku Centra za istraživanje javnih politika.  

– Digitalna transformacija sa sobom nosi i brojne izazove u oblasti radnih prava, koji bi mogli imati negativne posledice po radnike. Da bi se to sprečilo, neophodno je obezbediti princip dostojanstvenog rada u digitalnoj ekonomiji. Ključne mere koje bi trebalo uvesti uključuju jačanje prava radnika i zaštitu njihovih interesa, kontinuirano usavršavanje i razvoj veština, sigurnost zaposlenja, smanjenje neformalnog rada i nedozvoljenih oblika radnog angažovanja, kao i sprečavanje diskriminacije na radnom mestu – nabraja ona i dodaje da u praksi, kao što istraživanja centra već godinama pokazuju, ovo znači da radnici u digitalnoj ekonomiji često bivaju pogrešno klasifikovani kao preduzetnici, što im uskraćuje mogućnost udruživanja i pregovaranja, adekvatnu naknadu i ostala prava iz radnog odnosa.

Takođe, novi oblici rada koji su fleksibilni i mobilni dovode do nejasnih odnosa između poslodavaca i radnika, što može dovesti do neadekvatne zaštite radnika.

– Na primeru rada na globalnim digitalnim platformama, međunarodni poslodavac (to jest platforma) može koristiti činjenicu da su plate u drugim zemljama niže nego u njihovoj zemlji. Poslodavac tako može iskoristiti ovaj model za isplatu nižih zarada u drugoj zemlji, bez obzira na to da li je to adekvatna naknada za radnika. Drugi scenario je neadekvatna zaštita radnika: međunarodni poslodavac može iskoristiti činjenicu da su zakoni o radu u drugim zemljama manje strogi nego u njihovoj zemlji, što posledično može dovesti do neadekvatne zaštite radnika – objašnjava Anđelkovićeva.

Ona dodaje i da je zbog brzih promena u tražnji za veštinama neophodno takođe osigurati da radnici kroz različite programe prekvalifikacija i dokvalifikacija steknu nova znanja kako bi bili u stanju da se prilagode novim zahtevima i promenama na tržištu rada. Obezbeđivanje principa dostojanstvenog rada u digitalnoj ekonomiji je od izuzetne važnosti kako bi se osiguralo da digitalna transformacija ne dovede do negativnih posledica po radnike, zaključuje Branka Anđelković.