Marama kao simbol raskola iranskog društva

Iako su višemesečni protesti splasnuli, a moralna policija ukinuta, borba zbog hidžaba, koja je daleko više od pitanja nošenja marame, očigledno ostaje centralni deo raskola iranskog društva. Tome u prilog govori i to što su pažnju javnosti privukla novija dešavanja u Teheranu, poput postavljenih bilborda koji sugerišu da bi žene trebalo da nose marame u čast svojih majki. Međutim, dešava se suprotno, prvi put od iranske Islamske revolucije 1979. sve više žena to – ne čini. Mediji izveštavaju da je primetan otvoreni prkos žena da ne pokrivaju kosu i da takva atmosfera predstavlja novi izazov za vlast koja ne nameće hidžab samo preko bilborda.

Policija za moral ukinuta je nakon izbijanja demonstracija zbog smrti mlade Mahse Amini u septembru nakon što je uhapšena, jer navodno nije adekvatno nosila maramu. Amini je umrla tri dana nakon što je policija za moral odvela u „centar za prevaspitavanje” što je izazvalo velike proteste u zemlji i širom sveta. Međutim, mediji bruje o tome da sada umesto patrola, vlasti koriste sisteme pametnih kamera za identifikaciju žena koje ne nose marame. Iranska policija ističe da se oslanja na tehnologiju da bi sprečila tenzije i sukobe građana. Zapažene su svađe i fizički obračuni zbog neslaganja oko stava da borba protiv „skidanja marama i golotinje” spada u njihovu versku dužnost. Mediji prenose da policija zatvara trgovine, zabavne komplekse i restorane u kojima zaposlene žene ne nose marame, u kojima uslužuju žene otkrivene kose, upozoravaju žene na javnim mestima, na aerodromima, na ulici. Stoga brojne organizacije ističu da ne vide na koji način propagande, čiji je cilj podsticanje podela, korespondiraju sa slogom i solidarnošću u društvu. Sloge nema. Dok jedni smatraju da oni koji su protiv hidžaba destabilizuju socijalnu sigurnost i dele društvo, drugi, pak, govore da je otpor nametnutom kodeksu oblačenja zapravo borba za slobodu i bolji život mlađih generacija. Tako se one koje nose marame okreću protiv onih koje ih skidaju i hidžab opet dominira u polemici u javnom prostoru.

Pre izbijanja demonstracija u septembru bilo je moguće videti žene bez hidžaba u Teheranu, ali mnogo ređe nego što je sada slučaj. Devojke bi pustile marame da „skliznu” na pola glave, do punđe. Kada je iranska mlada šahistkinja Sara Kadem bez hidžaba nastupila na međunarodnom turniru u Kazahstanu, mediji su pisali da to postaje rutina i u iranskoj prestonici. „Figaro” i „Pais” izvestili su u januaru da je Sara stigla u Španiju i da će tamo ostati jer se zbog pretnji ne sme vratiti u domovinu.

Prošlog meseca je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei poslao poruku onima koji prkose obaveznom kodeksu odevanja rekavši da uklanjanje hidžaba nije dozvoljeno ni politički, ni islamski. Tvrdio je da se ženama koje to odbijaju manipuliše i da nisu svesne ko stoji iza ovog političkog poteza, te da se neprijateljski špijuni bore protiv hidžaba.

Državni mediji i novinska agencija „Mizan” prenose da je cilj novih poteza sprečavanje otpora protiv zakona o hidžabu, dodajući da, kako prenosi Rojters, takav otpor „kalja duhovnu sliku zemlje i širi nesigurnost”. Pojedini tamošnji novinari objavljuju detalje „nemoralnih” situacija u tržnim centrima prikazujući žene raspuštene kose dok obilaze butike ili provode vreme sa muškarcima u kuglani. Navode i da je šef atletskog saveza podneo ostavku nakon što su pojedine učesnice polumaratona u Širazu skinule marame. Kritičari veruju da će ova napeta situacija probuditi bunt kod onih koji su ćutali tokom minulih protesta. Po njima su navedena dešavanja znak da će doći do nove eskalacije sukoba i da se borba neće voditi samo oko marama. Protesti su prestali, ali vlada bojazan da to nije kraj jer glavni uzroci krize nisu rešeni.