Sputani razum okiva knjige

Šabac – „Kad se pale knjige, onda po pravilu pucaju ljudske kosti”, govorio je Miroslav Krleža, opisujući destrukciju cenzure pisane reči. Izložbu zabranjenih knjiga pod nazivom „Okovani razum”, u šabačkoj biblioteci priredile su Jelena Podgorac Jovanović i Kristina Aleksić. Postavka je svečano otvorena u Noći kulture, u subotu uveče.

Mnogo je vladara i totalitarnih režima koji su posezali za zabranom knjiga, smatrajući da se njima ugrožava njihov autoritet. Sve do 1966. godine postojao je „Index Librarum Prohibitorum” Rimokatoličke crve u Španiji, lista jeretičkih publikacija i „nemoralnih izdanja” koje je bilo zabranjeno čitati. Na ovom spisku našli su se Igo, Sartr, Volter, Paskal, čak i Defoov „Robinson Kruso”, cenzurisan 1720. godine .

–  „Alisa u zemlji čuda”, „Doživljaji Toma Sojera”, „Bajke” braće Grim, svi ovi romani bivali su zabranjivani. Na listi nepoželjnih bio je čak i „Dnevnik Ane Frank” – predočava Kristina Aleksić, autorka izložbe. – U vreme njihovog objavljivanja, smatralo se da ove knjige kritikuju državu, vlast i vređaju moral građana.

Od starog Rima do novog svetskog pretka knjige su uvek nekome bile neprijatelj. Umetnost i nauka, s jedne, i politika i vlast, s druge strane, u istoriji sveta retko kada su uspevale da nađu zajednički jezik – napominje autorka Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke.

– Još u dalekoj prošlosti „društveni dušebrižnici”, dakle, oni koji „brinu o moralu”, grebali su po površinama glinenih pločica, jer su im smetali određeni napisi – ističe gospođa Podgorac Jovanović. – Knjige su zabranjivane od kada je počelo njihovo štampanje. Ovom izložbom tek smo zagrebali po rubovima ove uvek aktuelne teme.

Zanimljivo je da su pojedine knjige svetske i domaće književnosti preživele nacističku okupaciju Jugoslavije, ali ne i posleratni komunistički režim. Dela Stojana Novakovića, Getea, Šekspira i Nastasijevića, zabranjivana su kao mračna, podla i izdajnička. Branko Ćopić je šokirao Josipa Broza svojom „Jeretičkom pričom”, ali je maršal odlučio da „pisac” ipak ne bude lišen slobode. Kako bi predupredio eventualno hapšenje, Ćopić je na ulaznim vratima stana u kojem je živeo nalepio Brozovu odluku.

Dugačak je spisak knjiga zabranjenih u vremenu komunizma. Među njima su: „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, „Ispljuvak pun krvi” Živojina Pavlovića, dela vladike Nikolaja Velimirovića, „Pismo-glava” Slobodana Selenića... Zbog narušavanja „nacionalne ravnoteže”, u pojedinim delovima nekadašnje zajedničke države, sa polica knjižara i biblioteka nestala su dela voljenih srpskih pisaca: Zmajeve pesme „Nema Srba”, „Odabrani stihovi” Crnjanskog, „Pripovetke” Radoja Domanovića, dela Antonija Isakovića i Dobrice Ćosića...

Zabranjivane su knjige, a zabranjivane su i novine. Pored ostalih i naš list „Politika”, 1974. godine, zbog pogrešnog prikazivanja granica zemlje na auto-karti.

Ideologiju koja je zabranjivala reč prepoznavali su ljudi od knjige. I zato, knjige koje je zabranjivala totalitarna ideologija, upravo zbog toga, još više su kod misleće publike dobijale na značaju. Jer ako je nešto od takve ideologije zabranjeno, to je bio jasan pokazatelj da je reč o delu koje razbija okove razuma, i staje u službu – slobode.