Knjižara „Danilo Kiš” ostaje hram knjige

Subotica – Knjižara „Danilo Kiš” u centru Subotice ponovo je otvorena za poštovaoce knjige. Izdavačka kuća „Službeni glasnik” reagovala je na vest da se nakon sedam decenija rada zatvara ova prepoznatljiva adresa za ljubitelje knjige te je preuzela upravljanje knjižarom koja će i zadržati ime slavnog pisca rođenog u Subotici.

– „Službeni glasnik” ima 30 ispostava širom republike, od čega je polovina u Beogradu i ta disproporcija je jako loša. Nismo prisutni u Bačkoj, osim u Novom Sadu, a u čitavoj Srbiji postoje „crne rupe”, mesta gde nemamo knjižare. Mi moramo da budemo svugde i to je misija „Službenog glasnika” kao najvećeg nacionalnog izdavača. Kvalitet i istorijat ovog prostora može da se meri sa našom knjižarom „Geca Kon” u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu – naglasio je Mladen Šarčević, direktor „Službenog glasnika”. On je istakao da je ova kuća izdavač ne samo pravno-informacionog sistema, već da je prepoznatljiva „Glasnikova” delatnost u oblasti kulture i vrednih knjiga za kućnu biblioteku.

– Pokrenuli smo nekoliko novih projekata u oblasti obrazovanja generalno, ali pre svega univerzitetskog i naučnog. Imamo dogovore sa Evropskom komisijom i Ministarstvom za evrointegracije da odabrane radove mladih naučnika i doktoranada prevodimo, štampamo i distribuiramo preko naših radnji. Knjižara „Danilo Kiš” tako će biti i neka vrsta „haba” za prosvetne radnike – dodao je Šarčević.

Otvaranje knjižare u Subotici bila je prilika i za predstavljanje jednog od kapitalnih izdanja „Službenog glasnika” – knjige „Venac od trnja za Danila Kiša” autora Milivoja Pavlovića. Knjiga je inače nedavno prevedena i na mađarski jezik. On je podsetio da je Kiš rođen u Subotici, umro je u Parizu, sahranjen u Beogradu, a na nadgrobnoj ploči uklesano je samo njegovo ime i godine rođenja i smrti.

– Ako ikome, njemu su na nadgrobnoj ploči mogle biti ispisane reči koje su uklesane na grobu jednog istaknutog Rimljanina: „Prah mu je ovde, a slava posvuda”. Zato što Kiš nijedan dan od tada nije bio mrtav, niti će biti zaboravljen dok traje književnost, i dok se čitaju knjige koje je on napisao, a one su za sad prisutne na 46 jezika. Kiš predstavlja reprezentativnu deonicu naše kulture. Njegov steg vidljiv je sa najrazličitijih tačaka osmatranja – rekao je Pavlović, dodajući da danas o njemu postoji četiri puta više studija i disertacija nego što je knjiga koje je Kiš napisao.

U delu „Venac od trnja za Danila Kiša” autor kaže da je nastojao da donese presek razuđenog Kišovog dela i da etape njegovog života spoji sa koncepcijom njegovih romana, pripovedaka, drama, eseja i stihova.

– Prezentovao sam mnoga manje poznata ili sasvim nepoznata dokumenta iz Kišovog života i sačinio sintezu njegovog književnog portreta, presek dela koja se odlikuje visokim stepenom estetske realizacije umetničkih ideja. Najpre će se uočiti da je Kišovo delo širokog žanrovskog, stilskog i semantičkog raspona, a potom da je Kišov književni opus plaćen najskupljim ličnim iskustvom. Dovoljno je da spomenem da je Kiš dva puta u mladosti bio izbeglica: jednom u očevom, drugi put u majčinom zavičaju. Otuda i ovaj venac od trnja u naslovu, pozajmljen iz Kišovog prevoda jedne pesme Marine Cvetajeve – rekao je Milivoje Pavlović.

 Kiš je, kaže autor, bio i pravi poliglota, prevodio je sa mađarskog, francuskog, ruskog, nemačkog i engleskog, a njegova lična biblioteka sa delima koja je čitao u originalu i pravio beleške na marginama, svedoči da je znao desetak jezika. Ipak, kako je sam Kiš govorio, srpski jezik je bio njegova prava otadžbina.

– Njegovo delo predstavlja svakodnevni praznik srpske kulture, ali i kulture svih drugih naroda koji ga čitaju kao velikana svetske književnosti – zaključio je Pavlović svoje izlaganje o Danilu Kišu u knjižari koja će nastaviti da nosi njegovo ime.