Stoletni simbol američke moći

„Najuticajniji američki državni sekretar”, kako ga je rangirao „Forin polisi” i čovek  „s najviše iskustva u međunarodnim odnosima”, kako ga je opisao „Ekonomist”, napunio je juče sto godina.

Henri Kisindžer je simbol američke prevlasti ili američkog veka, koji traje otprilike koliko i Kisindžerov životni vek. Kisindžerovo mišljenje traže i demokrate i republikanci u SAD i strani predsednici, premijeri i kraljevi. Iako decenijama nije na funkciji, mediji i dalje prenose njegove ocene, kao kad je pre nekoliko dana istakao da „sino-američko rivalstvo podseća na period pre Prvog svetskog rata”.

Rođen je u nemačkoj jevrejskoj porodici, s kojom se, bežeći od nacista, odselio u SAD kad je imao 15 godina. Doktorirao je na Harvardu. Dvaput se ženio i iz prvog braka ima dvoje dece.

Kao državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost u vladama predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda odigrao je ključnu ulogu u spoljnoj politici SAD od 1969. do 1976. I kasnije je kao konsultant i autor sto knjiga i članaka o međunarodnim odnosima savetovao državnike.

Poboljšao je odnose između SAD i SSSR-a i doprineo smanjivanju nuklearnog arsenala. Zaslužan je i za detant sa Kinom i Niksonovu posetu Mao Cedungu. Posredovao je između Izraela i arapskih zemalja i započeo eru šatl diplomatije jer je tokom Jomkipurskog rata neprestano putovao između Izraela i Egipta.

Najviše se vezuje za rat u Vijetnamu i odluku da bombama zasipa Severni Vijetnam i Kambodžu, pri čemu za intervenciju u Kambodži nije imao dozvolu Kongresa.

Zbog mirovnih pregovora u Vijetnamu, dobio je Nobelovu nagradu za mir 1973, što njegovi kritičari smatraju skandaloznim. Ne samo da se u vreme Kisindžera odugovlačilo s primirjem u Vijetnamu, već su tepih bombe bačene na Kambodžu, s kojom SAD i nisu bile u ratu, ubile sto hiljada civila. Neki ga nazivaju „ratnim zločincem” i zbog toga što je organizovao svrgavanje demokratski izabranog čileanskog predsednika Salvadora Aljendea i dolazak na vlast diktatora Avgusta Pinočea.

Podržavao je prisustvo snaga SAD u BiH, ali ne i bombardovanje SRJ. Tvrdio je da Klinton ne treba da interveniše zato što Kosovo nije pretnja po stabilnost sveta, čak ni Evrope, jer NATO ne može da nametne pomirenje Srba i Albanaca. Predvideo je da će podrška Kosovu opteretiti odnose između Zapada i Rusije i Kine. Realista je i razmišlja samo u kategorijama kako uvećati američku moć, bez moralnih obzira i osvrta na ljudska prava i demokratiju. Pozivajući se na realpolitiku, skretao je pažnju na to da ne treba sankcijama slamati vladu u Moskvi, jer bi to, s obzirom na rusko nuklearno oružje, izazvalo noćnu moru u svetu. Iako se ranije protivio širenju NATO-a, danas smatra da NATO treba da primi Ukrajinu. Savetuje „ravnotežu nezadovoljstva” – Ukrajina u NATO-u, a Krim kao priznat deo Rusije.

Osim znanja i iskustva, Kisindžer ima i dara za samopromociju. Oduvek je voleo medije i da stvara famu o sebi. Koliko ozbiljno shvata sebe vidi se i po tome što je napisao memoare u tri toma.