Urađeno samo 15 transplantacija organa

Nacionalni dan donora Srbija je dočekala sa samo 15 urađenih transplantacija od početka godine, dok 2.000 pacijenata čeka organ kao jedini lek. Nakon epidemije kovida, koja je gotovo zaustavila program transplantacije, Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa „Zajedno za novi život” pokrenulo je nacionalnu kampanju „Još si mi trag”, jer je vreme bilo da se stvari promene na bolje. Međutim, i pored napora pacijenata, lekara, države, građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kome je organ neophodan. Sa svega šest donora od početka godine, Srbija je svrstana na dno evropske lestvice.

– Svest građana u vezi sa doniranjem organa je na veoma niskom nivou, a direktna posledica toga je trenutno stanje u programu transplantacije. Prošle godine urađene su samo dve kadaverične transplantacije organa. Ono što obećava, a čemu je, verujem, doprinela i naša kampanja, jeste to što je od početka ove godine dobijeno dvostruko više saglasnosti porodica nego cele prošle godine. Mi koji smo dočekali transplantaciju svakog šestog juna, na Dan donora, javno se zahvalimo našim donorima koji su nam spasili i produžili živote – kaže Mladen Todić, predsednik Udruženja „Zajedno za novi život”.

Profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a, smatra da je za buđenje svesti o značaju doniranja organa potrebno da ljudi budu potpuno i tačno informisani i da nemaju predrasude koje i dalje vladaju kada je reč o transplantaciji organa. To se može postići zajedničkim naporom države, udruženja, struke i medija.

– U Srbiji trenutno na kadaveričnu transplantaciju bubrega čeka oko 800 odraslih i 30 dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za 40 odraslih. Jedina šansa da ti ljudi produže život jeste novi organ, a zdravstveni sistem, bez obzira na sva sredstva kojima raspolaže, to može da im obezbedi jedino uz podršku i solidarnost celog društva. Dok se ne pojavi organ, odnosno donor, država preduzima sve što može da bi obezbedila odgovarajuće lečenje pacijenata kojima je potrebna transplantacija – istakla je Sanja Radojević Škodrić.

Od početka godine u VMA je urađeno 13 transplantacija – tri kadaverične transplantacije jetre, dva bubrega i osam transplantacija bubrega od živih donora.

– Posmatrajući period u proteklih nekoliko godina imali smo zastoj u proceduri transplantacije, prvenstveno zbog pandemije kovida 19. Problemi koji su uvek aktuelni u procesu kadaverične transplantacije su pre svega problemi u vezi sa donorima. Tu pre svega spada zakonska i druge pravne i administrativne procedure, a svakako i problem davanja saglasnosti porodice za uzimanje organa za transplantaciju. Potrebno je podizanje svesti našeg naroda o potrebi da se doniraju organi, jer donatorstvo je ravno najvećem herojskom delu. Organizaciono smo u stanju, što smo i dokazali u proteklom periodu, da u roku od sat vremena možemo da organizujemo ekipe kako za multiorganske eksplantacije, tako i za transplantacije doniranih organa – objašnjava pukovnik doc. dr Momir Šarac, vaskularni i transplantacioni hirurg u VMA.

Sve oči su uprte u donošenje novih propisa zahvaljujući kojima se očekuje i veći broj intervencija. Novi zakon o presađivanju organa uskoro će se naći na dnevnom redu u Skupštini Srbije.

– Novim Zakonom o izmenama i dopuni Zakona o presađivanju ljudskih organa, u skladu sa preporukama koje su navedene u odluci Ustavnog suda, unaprediće se procedure presađivanja ljudskih organa sa umrlih lica, unaprediće se evidencija lica koja ne žele da budu potencijalni davaoci ljudskih organa nakon smrti, i unaprediće se zdravstvena zaštita građana Srbije. Takođe, opšti cilj je postizanje nacionalne samodovoljnosti u broju ljudskih organa za presađivanje. Da bi naša zemlja obezbedila samodovoljnost, potrebno je da se postigne broj od 10 davalaca organa na milion stanovnika godišnje – kaže dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

Danijela Davidov Kesar

ANTRFILE

Humanost ne sme da poznaje granice

Statistika pokazuje da su 20 puta veće šanse da će vam u životu biti potreban donor, nego što ćete biti u prilici da budete donor, i da samo jedan davalac može da spasi čak osam života.

– Nacionalni dan donora, koji je, na inicijativu Fondacije „Hemofarm” ustanovljen šestog juna 2016. godine, prilika je da se ukaže na važnost doniranja i transplantacije organa kao najodgovornijeg, najsolidarnijeg i najhumanijeg čina koji jedan čovek može da učini za drugo ljudsko biće. Ovo je, na neki način, i lična misija svakog od nas u „Hemofarmu”, a kampanjom želimo da se svest ljudi o ovoj temi promeni. Prethodna kampanja povećala je broj donora sa dva na šest na milion stanovnika, ali je usledila pandemija kovida 19, koja je skoro u potpunosti zaustavila program donorstva i transplantacije u Srbiji. Zato je ponovo neophodno da se angažujemo svi kako bi liste čekanja pacijenata prestale da postoje – rekao je Ronald Zeliger, generalni direktor „Hemofarm grupe”, i dodao da humanost ne sme da poznaje granice.

Kako bi se povećao broj donora i transplantacija u Srbiji, „Hemofarm” i Fondacija „Hemofarm” u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja Srbije, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, Udruženjem pacijenata „Zajedno za novi život” ovog proleća su ponovo pokrenuli kampanju „Najvažniji poziv u životu”. Kampanja ima zadatak da podstakne kulturu donorstva sa ciljem izgradnje humanijeg i solidarnijeg društva.