Festival nastavlja istim kolosekom

Bitef je oduvek u prvi plan stavljao vrednost dijaloga i uvažavanja svega drugačijeg, a pre svega: mišljenja. Oduvek smo uspostavljali komunikaciju između udaljenih polova, pa treba to i sada da činimo. Bitef ne sme da odustane od sebe, kaže za „Politiku” Miloš Latinović, direktor Bitefa, objašnjavajući u kakvom raspoloženju, atmosferi je njegov kreativni tim stvarao aktuelni koncept i selekciju narednog 57 izdanje Bitefa, koji će od 3. do 10. oktobra biti održan na više atraktivnih lokacija.

Slogan ovogodišnjeg Bitefa je stih „Snago, ne pristaj da budeš nečija” iz pesme „Šuma, plug, jagorčevina” mlade pesnikinje Radmile Petrović, u kojoj se autorka bavi pitanjem nasleđa i (ženskih) predaka. Ovogodišnje festivalsko izdanje čini devet predstava u takmičarskoj selekciji koju je potpisao Nikita Milivojević, njegov novi selektor sa izabranim koselektorima.

– Svaka promena je stresna i blagotvorna. Ali to je i nužnost posla kojim se bavimo. Činjenica je da je dolazak Nikite Milivojevića, profesora i reditelja izuzetne reputacije, odlično rešenje, ali je prilično kasnio u kontekstu obaveza na festivalu koji podrazumeva kontinuitet rada i organizacije. Ivan Medenica, prethodni umetnički direktor, dao je veliki doprinos našem festivalu. Njegov odlazak označava i kraj jedne ere, jednog principa rada, jer Nikita Milivojević ima drugačije viđenje selektiranja predstava i stav spram generalnog repertoarskog opredeljenja. Ogromno iskustvo i kontinuirana posvećenost, mnogobrojni kontakti i monitoring određenih stvaralaca iz sezone u sezonu, uslovili su da tim koji predvodi Jelena Knežević, veoma brzo pronađe značajne opcije i bez obzira na definitivno kratak rok za pripremu iznađe optimalna rešenja, koja podrazumevaju: zadovoljenje umetničke koncepcije selekcije festivala, dovoljno budžetskih sredstava i organizacionu fleksibilnost Bitefa i trupa čije su predstave selektirane, a planovi utvrđeni mnogo ranije. U svakom slučaju Bitef nastavlja istim kolosekom, ali će kompozicija koja tuda saobraća imati drugačije boje. To je nužnost, ali i lepota prilagođavanja – tvrdi Latinović

Ove jeseni Bitef će biti u oktobru. Koje predstave, umetnike ćete predstaviti bitefovskoj publici? Kakve su poetike novih umetnika?

Verujem da će to biti samo ovaj oktobar, jer pravo vreme za Bitef je druga polovina septembra. Ono što je značajno jeste da su samo termini izvođenja predstava utvrđivani kao iznuđeni, jer selekcija je upravo ono što je Milivojević želeo. Predstava koja će otvoriti festival „Deca sunca”, po tekstu Maksima Gorkog, u režiji slovenačke rediteljke Mateje Koležnik, a u produkciji Šaušpilhausa (Schauspielhaus) iz Bohuma u Nemačkoj, govori o grupi izolovanih ljudi koji se bore sa sopstvenim demonima dok svet oko njih prolazi kroz značajne društvene i političke promene. To pitanje angažmana (od)uvek je aktuelno, a ponekad je upravo depasiviziranje određenog kruga ljudi presudno u odlučivanju o strategijskim pitanjima. Naveo bih i među prvima izabranu predstavu iz Litvanije „Sun & Sea”. Radi se u stvari o operi smeštenoj na plaži, dakle verujemo idiličnom mestu, pevaju o svakodnevnim stvarima, a tretiraju goruće probleme civilizacije klimatske promene i ekološke katastrofe.

Koje teme i forme prate selekciju? Odnosno, koji je zajednički imenitelj pozvanih predstava?

Problemi sa kojima se naša civilizacija suočava poslednjih decenija, poput klimatskih promena, ekoloških katastrofa, pandemija, ekonomske nejednakosti, socijalnih sukoba u fokusu su delovanja mlađe populacije. Ali čini mi se da zbog ambivalentnosti starijih građana, taj hrabri i samosvesni mladi svet, zbog nedostatka iskustva nedovoljno precizno artikuliše svoja opredeljenja – umetnička i društvena. Zbog toga ih treba na svaki način osnažiti, poučiti, podržati, jer njima ostaje budućnost i svet u kojem bi trebalo kvalitetno da žive. Bitef mora da pruži svoj doprinos i ovaj izbor predstava, kroz raznolike perspektive, poetike i umetničke prakse, predstaviće umetnike i umetnice čiji radovi na različite načine bacaju svetlost na tegobne priče marginalizovanih zajednica, dovode u pitanje trajnost hegemonističkih struktura i stavljaju u fokus otpornost čovekovog duha.

Kako ćete finansijski zaokružiti 57 izdanje Bitefa?

Priča o novcu, svakog pripovedača, jeste beskrajna i uglavnom nema srećan kraj. Tako je, ili bi bilo i u našoj storiji da naš moto nije citat irskog esejiste Džonatana Svifta: „Mudar čovek trebalo bi da ima novac u svojoj glavi, ali ne u svom srcu.” Mi već dugo imamo viziju Bitefa kao najznačajnije manifestacije u gradu, koji ima najbolji geostrategijski i kulturološki položaj u jugoistočnoj Evropi. Takav festival trebao bi da ima svoj glavni program: o kojem se priča, piše i govori, zatim regionalni odeljak koji privlači goste iz sveta, i naravno „Polifoniju”, naš kontinuirani prateći program, kao selektirani odeljak za mlade – koji edukuje i školuje novu publiku. Za takav projekat festivala, koji bi odgovarao Beogradu, kao centru ovog dela sveta, mi nemamo sredstava, i ne samo da ih nemamo, nego često kao ove godine na primer, prinuđeni smo da nagađamo s koliko sredstava raspolažemo kako bi pokrili troškove festivala. Ne verujem da bilo koji od velikih festivala u Evropi radi na takav način. Ne govorim o budžetu, jer to nije za upoređivanje, nego o stabilnom finansiranju. Planiranom, kontinuiranom. Grad Beograd kao osnivač zaista iz godine u godinu podržava manifestaciju od značaja, ali postavlja se pitanje da li je zaista umesno konkurisati i „smrzavati se” u maju oko iznosa koji vam je dodeljen za organizaciju festivala od kojeg svi očekuju trijumf. A možda su naše ambicije velike, nerealne, ali onda treba razgovarati o tome, pa da se, što bi rekli, svedemo na meru, jer ništa preko mere, ništa ispod mere jeste prava mera...