Savet mladim kolegama je da pređu u političare

Nije baš najkomfornija pozicija za mene da budem na mestu onoga ko odgovara na pitanja. Pogotovu što čak i ne znam šta će me Ivan Stanković pitati. Često sam bio u situaciji da odgovaram na pitanja u medijima ili u javnim nastupima. Mislim da je to lakše i zahteva manje priprema, ali je neobično kad nemate kontrolu nad pitanjima. Ali što se tiče nastupa u Beogradu sada sam od medija avanzovao među umetnike jer smo deo umetničkog festivala Belefa. Izgleda da moja izvođačka karijera ide uzvodnom putanjom. Pre 24 godine nastupao sam u Ateljeu 212, sad ću biti u  Narodnom  pozorištu u Beogradu. Oduvek sam sanjao da nastupim  na toj sceni.

Bob Garfild jedan od najpoznatijih novinara i kolumnista u Americi, neumoljivi voditelj britkog i duhovitog jezika biće gost programa „Belef razgovori – dobre priče” u nedelju uveče 25. juna od 19.30 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu,  a ovako je za „Politiku” komentarisao kako je biti u ulozi onoga ko odgovara na pitanja.

U razgovoru sa Ivanom Stankovićem, autorom i voditeljem emisije „Šta sam tebi i ko sam sebi”, a u okviru ovogodišnjeg 31. Beogradskog letnjeg festivala (Belef) šarmantni Bob Garfild pričaće sa srpskom publikom o budućnosti medija, reklamama i medijskom haosu izazvanom digitalnom revolucijom…

– Ovde sam, pre svega, posle mnogo godina došao da se družim sa porodicom i prijateljima koje nisam video dugo vremena. Ja sam  „srpski zet” i veoma volim svoj srpski deo života. A ovom prilikom  sa mojim prijateljem, sada i kolegom voditeljem  Ivanom Stankovićem, imaću i razgovor na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Upozorenje: naš nastup neće imati srećan kraj – kaže Bob Garfild.

Važite za jednog  najpoznatijih novinara i kolumnista u Americi. Koliko je delikatno stići do tog statusa?

Iskreno rečeno najveći deo moje karijere proizlazi iz činjenice da sam bio na pravom mestu u pravo vreme, drugim rečima imao sam sreće! Pored toga, to je pitanje shvatanja da mišljenje nije glasno izgovorena emocija. Mišljenja su argumenti podržani dokazima. To je pristup koji nećete naći na internetu.

Dve decenije bili ste koautor i voditelj nedeljne emisije „O medijima”. Kakve su bile vaše medijske slobode, zapažanja, impresije? Koji je recept za medijsko trajanje?

Sloboda je bila neograničena u smislu da nisam imao nikakva ograničenja u odabiru tema, sagovornika, u svojim zapažanjima. Ali sa tom slobodom išla je i velika odgovornost. „O medijima” je bio jedan od najslušanijih radijskih programa širom Amerike i veoma kritički orijentisan prema aktuelnim svetskim događajima i njihovom predstavljanju u najvećim medijima, u „Njujork tajmsu”, „Vašington postu”,  na Si-En-Enu, Foksu koji je često bio tema naših najžešćih kritika. Ali bavili smo se i svetskim medijima naročito u vreme velikih kritičnih dešavanja, ratova i revolucija kao onih u Egiptu i Libiji. To znači da sam pre svakog intervjua ili priloga sa timom naših producenata, ili sa ljudima na mestima dešavanja, imao ozbiljne pripreme, istraživanja i proveru najsitnijih činjenica da bih svoja sučeljavanja zasnovao na neprikosnovenim podacima.  Tu nije bilo mesta za bilo kakvu improvizaciju ili „slobodu impresija”.  Mi smo razgovarali s velikim medijskim imenima nekad i sa senatorima ili holivudskim zvezdama i često sa akademskim ličnostima, u zavisnosti od toga čime se emisija bavila jer  smo pojam medija tretirali kroz različite aspekte – od novinarskih brifinga Bele kuće, do Holivuda, „Netfliksa” i „Fejsbuka”. Da odgovorim na vaše pitanje, recept za trajanje više od dve decenije i za preko milion i po slušalaca čine poverenje, beskompromisnost i spremnost da se postave neprijatna pitanja.

Koliko poznajte naše srpske medijske prilike?

Ne poznajem dobro medijsku scenu u Srbiji,  iako sam imao dodira s medijima ovde i kao onaj koji intervjuiše i kao onaj ko je bio intervjuisan. Za svoju emisiju o medijima razgovarao sam tokom godina sa nekolicinom srpskih novinara uključujući i čuvenog Verana Matića tadašnjeg glavnog urednika radija B 92. Mislim da sam mu još 2000. godine posle promene režima u Srbiji u intervjuu postavio pitanje: „Šta će se desiti sada,  kada od gerilskog, herojskog radija postanete mejn strim televizija?” Vrlo dobro sam poznavao  i legendarnog Bogdana Tirnanića. Sada ne pratim do tančina vašu medijsku scenu, ali mislim da imam neki opšti  utisak koji nije relevantan za javnost dok ne steknem više informacija.

Kakva je sudbina medija i reklama u vremenu digitalne revolucije?

Na tu temu sam još  2007. napisao čitavu knjigu koja se zove „Scenario haosa”.  Tad me najveći deo televizija i agencija nazivao propovednikom propasti.  Petnaest godina kasnije propast je stigla. Odgovoriću na ovo pitanje kroz najprostiju aritmetiku. Godine 2000. sav reklamni prihod u svetu bio je deljen između nekoliko desetina hiljada medijskih kuća u svetu. Sada, usled pojave digitalnih medija, ista količina novca mora biti podeljena među nekoliko miliona medija. A polovina tog novca odlazi na „Gugl”, „Fejsbuk” i „Epl”. Jasno je da je ovaj ekonomski model neodrživ i zato, iako se broj onih koji proizvode sadržaj bezbroj puta uvećao, kvalitet i profitabilnost se velikom brzinom približavaju nuli. I  za to nema rešenja. To se neće promeniti.

Koje savete i sugestije biste uputili mladim kolegama?

Mladim kolegama bih poručio da novinarstvo ubrzo neće biti isplativo kao karijera.  A možda neće ni postojati. Izaberite karijeru koja neće biti zamenjena veštačkom inteligencijom. Savetujem vam da pređete u političare.