Srpska nudi rešenja za krizu Ustavnog suda BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Republika Srpska je odluke o suspenziji odluka Ustavnog suda BiH donela kao čin reakcije, ali Banjaluka nudi i konkretna rešenja za prevazilaženje problema, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

„Da bi rešili problem, dovoljno je da se u Parlamentarnoj skupštini BiH donese zakon o Ustavnom sudu – što je i Evropska unija zatražila još 2019. godine – i da se u tu instituciju imenuju domaće sudije, umesto stranih. Odranije postoji naš predlog da se u Ustavni sud BiH bira devet sudija, kao i do sada, ali tako da Srpska bira njih troje i da se zakonom propiše da se odluka može doneti uz učešće minimalno po jednog glasa iz svakog naroda. Ako hoćete, rešićemo to brzo. Ako ne želite, imaćemo ovakvu situaciju i nikakvi pritisci je neće rešiti”, rekao je Dodik juče na konferenciji za novinare, koju je održao sa Željkom Cvijanović, srpskim članom Predsedništva BiH.

On je naglasio da Srpska neće birati sudije u ovaj sud dok ne bude donet zakon o ovom sudu.

„Predlažemo rešenja u kojima niko neće biti preglasan”, rekao je Dodik, i napomenuo da bi se tako moglo vratiti poverenje u Ustavni sud BiH, te da predlog Srpske ne favorizuje ni Srbe i Srpsku, već sve. Odluka koju je Skupština RS donela iz revolta, ali i kao čin poziva na dijalog, najavljivana je i minulih godina kao svojevrsno upozorenje. Ipak, nakon izglasavanja, stigla je osuda iz EU, Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i zapadnih ambasada. Međunarodni predstavnici odluku Skupštine RS opisuju kao suprotnu Dejtonskom sporazumu i vide je kao „neizvodljivu u praksi”. Takav stav baziraju na uverenju da Skupština RS nema ovlašćenja da ograničava odluke institucija BiH.

„Da li neko misli da Srpska treba da poštuje odluke suda koje donose – dva Nemca, dva Bošnjaka i jedan Albanac, i to pošto su neustavno izbrisali potrebu za srpskim glasom pri odlučivanju u Ustavnom sudu BiH?”, pitanje je koje je postavio premijer Srpske Radovan Višković u vezi s odlukama Skupštine RS, koja je početkom sedmice donela zakon da se odluke Ustavnog suda BiH ubuduće ne primenjuju na teritoriji tog entiteta.

Mnogi, naime, veruju da će biti teško obezbediti legitimitet Ustavnom sudu – instituciji koju su i pre najnovijih odluka nazivali „krnjim sudom”, jer su se iz njegovog rada na poziv Skupštine RS povukle srpske sudije. Parlament je pre neki dan naložio institucijama Srpske da ne sprovode zaključke tog suda i pružio zakonsku zaštitu svima koji budu ignorisali njegove odluke, oslobađajući ih od odgovornosti za njihovo nesprovođenje. Skupština je malo pre toga utvrdila da se odluke OHR-a ubuduće neće objavljivati u „Službenom glasniku RS”.

Uprkos nastojanjima stranih diplomata da umanje značaj rešenja republičkog parlamenta, izvesno je da će ona doneti nove izazove i dodatno zakomplikovati odnose koji su već narušeni nezadovoljstvom Srba u BiH zbog ranijih odluka Ustavnog suda. Postoji strepnja srpskih vođa da bi pristup kakav je minulih decenija zastupao Ustavni sud mogao biti primenjen i u vezi s državnom imovinom. Naime, podela imovine i rešenja za tu oblast su već neko vreme tema razmatranja radne grupe OHR-a. Međutim, uočljivo je da su strani predstavnici izbegli da primete da su rešenja republičkog parlamenta privremenog karaktera i da u odredbama zakona jasno piše da će ostati na snazi samo do trenutka dok ne bude donet zakon o Ustavnom sudu. Dejtonski sporazum je propisao da se takav zakon treba usvojiti kako bi se uredio proces izbora sudija u Ustavni sud.

I Hrvatski narodni sabor (HNS) smatra da je potrebno zakonski udesiti rad Ustavnog suda i rešiti pitanja međunarodnih sudija.

No, reakcije iz Sarajeva ne ukazuju na to da postoji spremnost da se razgovara o takvom zakonskom rešenju. „O rešavanju pitanja međunarodnih sudija može se samo sanjati. Da budem precizan, to ne dolazi u obzir”, kaže Damir Mašić iz vladajućeg SDP-a.

S druge strane, sve je više potpisnika peticije u Srpskoj, kojom se izražava nezadovoljstvo radom Ustavnog suda i njegovom poslednjom spornom odlukom kojom je, suprotno načelu konstitutivnosti, omogućeno da se sednice održavaju i bez srpskih sudija. Peticiju su do sada potpisala 323 intelektualca iz Srpske. Ministar policije RS, koji je i profesor ustavnog prava Siniša Karan, izjavio je da referendum koji je održan prvog marta 1992. i ukidanje člana 39. Pravila Ustavnog suda BiH nose iste poruke – poruke negacije državotvornosti jednog naroda.

Za razliku od američke, ambasada Ruske Federacije u BiH smatra da je reakcija Skupštine RS „logičan rezultat akcija Ustavnog suda”.