Mogu li se sprečiti poplave

Izgleda da prolazi ovogodišnja sezona poplava. Utvrđuju se štete. Država je spremna da nešto materijalno nadoknadi, nikad dovoljno za postradale kojima se ne računaju strah, gubitak uspomena, ponekad i najbližih – ljudi ili životinja, svejedno. I tako, sećajući se 2014. godine, doživesmo 2023, a kad će sledeća – ne zna se. I ponovo će neki dobri ljudi spasavati neke druge dobre ljude, a da se malo ko pita: može li i bez spasavanja, odnosno bez povoda za spasavanje?

U selu Pojate, gradiću Ćićevcu i okolnim selima Jovanovačka reka – otkad se pamti, plavi svakih nekoliko godina. Nekih godina leti presuši i nema je, a nekih proleća ili jeseni – pomahnita. Klimatske promene dovode do ekscesa i jednu i drugu mogućnost, a malo se preduzima da se šteta bar umanji. Godinu ili dve posle velikih poplava 2014. godine angažovana je jedna privatna firma da pročisti rečno korito od stabala koja su ga osvojila. Od tada do danas niko se više time konkretno nije bavio – bar ne na terenu. Za prirodu dovoljno da napravi novo čudo.

Jedini most u ovom selu, koji koristi nekoliko domaćinstava, kao i meštani koji imaju imanja na levoj obali reke, gde je Ćićevački katastar, izdržao je iskušenja i 2014. i 2023. godine. Nalazi se na opštinskom putu i prepušten je samo brizi zainteresovanih građana, baš kao i pomenuti put koji je poplava prilično oštetila. Dobro bi mu došla sanacija, ali sudeći po dosadašnjoj zvaničnoj (ne)brizi, teško da će naredne poplave dočekati u boljem stanju. Osim ako se ne ispune prognoze premijerke Ane Brnabić, koja je pre neki dan u Ćićevac donela pregršt velikih obećanja. Ostaje da se vidi da li će se ona pamtiti po onima koja su ispunjena ili po – neispunjenim.

Nije da se niko nikad dosad nije pitao kako da se obuzda Jovanovačka reka. Sedamdesetih godina prošlog veka postojali su i planovi u Institutu „Jaroslav Černi” za izgradnju brane i mini-akumulacije koje bi obuzdale reku i usput snabdevale vodom Ražanj i još neka okolna mesta. Na te planove se odavno zaboravilo.

Ali s tim u vezi postavlja se još jedno pitanje: kad je planiran Moravski koridor, bilo je reči o tome da su tu uključena i sredstva za regulisanje vodoplavnog sliva oko novog auto-puta. Da li se to odnosilo i na Jovanovačku reku? Moravski koridor je ovde prošao, maltene je završen u ovom delu, a reka je ostala ista kao i pre njega? I plavi, redovno. Svakih pet do deset godina.

Dušan Zupan,
novinar u penziji, Pojate