Korov „porazio” ratnike

Bela Crkva, Sveti Jovan – vašar. Sedmi jul, prvi metak. Ustanak. Prva žrtva, vojnik Slovenac nadomak sela Novi Bračin, opština Ražanj. Seljaci težaci podigli su spomenik s imenima stradalih u ratovima od 1912. i imenima stradalih u Drugom svetskom ratu.

U pozadini nekadašnji Zadružni dom, srušen i očerupan do temelja, za koji je moj najstariji brat Radoljub, uz očevu saglasnost, dao oko 20.000 cigala spremnih za zidanje kuće, a ostali seljaci, svi odreda, kako je ko mogao i imao. Dugo je služio, prvo za školske priredbe, a potom za sve manifestacije radosnog karaktera. Ogradu spomen-prostora vojniku, načinjenu od kovanog gvožđa, stariju od 80 godina, neko je isekao i odneo. Ispred doma i spomenika – korova „za izvoz”.

A nekada, prva pozornica u Srbiji amfiteatralnog tipa, urađena za prvi festival u Srbiji „Kad frula zasvira”, čiji su promotori bili čuveni solista Radio-Beograda Sava Jeremić iz Poslona i Radojka i Tine Živković. Selo je napravilo i zgradu pošte i ambulante i mesne zajednice, uredilo školski prostor i bazen između igrališta i Jovanovačke reke. A onda ta reka pre nekoliko godina odnese most (vojska postavi ponton), Turci izgradiše novi, a bazen i okolina oko spomenika postadoše ukorovljeno ruglo.

Kada sam 7. jula pošao da, kao i mnogo godina pre toga, odamo poštu borcima iz ovog malog sela palim u velikim ratovima – nigde nikog, osim korova. Kao da je neko transplantirao zaborav, ali i odricanje od trajanja. Za ruševine doma samo čuđenje, niko ne zna šta se s njim dogodilo. Sve razneto – i crep i cigla i građa, podovi, oprema uništena.

Niko ne zna istoriju događaja, a poginuli borci s slika na spomeniku ne mogu da se povampire. Seljaci i ja tugu vezujemo za pozitivna očekivanja iz budućnosti.

Radmilo Todosijević,
rezervni pukovnik vojske Srbije, profesor emeritus