Četiri brata, četiri rodoljuba

Dan je bio pakleno vreo. Juli 2021. godine. Još je harala korona. U Društvu lekara Vojvodine u Novom Sadu trajala je promocija knjige stihova dr Ivane Knežević, stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi. Divni stihovi u zbirci „Plavet u očima” koju je izdao novosadski „Tiski cvet”, još zanimljiviji govornici. Među njima pesnik Pero Zubac, književnik Milutin Ž. Pavlov, akademik Matija Bećković. Akademik je lepo besedio, a onda je u svom stilu malo zastao:

– Vidim ovde, na zidu, niz portreta značajnih lekara. Neki od njih su bili poznati književnici i pesnici. Ali, ne vidim najznačajnijeg među njima – Jovana Jovanovića Zmaja.

Svi prisutni su pogledima tražili fotografiju slavnog pesnika. Nije je bilo. Matijinom oštrom oku ni ovoga puta ništa nije moglo da promakne. Tog trenutka je dr Knežević poželela da se u društvu tih velikana nađe i Zmajev portret. Ideju je saopštila Simi Matiću iz „Tiskog cveta”, a ovaj Danilu Vuksanoviću, akademskom slikaru, zaposlenom u Galeriji Matice srpske.

– Uradiću Zmajev portret. Ništa ne brinite – poručio je umetnik.

Vojevao i Jaša Tomić

Matić je predložio da se slika radi prema poznatom Zmajevom portretu, čiji je autor slikar Novak Radonjić, rodom iz Mola. I to je mladi umetnik prihvatio. Čim je delo završeno, iz Ženeve je doletela pesnikinja i odmah se uputila u Novi Sad. Gorela je od želje da vidi sliku. U času kad je slikar otkrio svoje delo, nije mogla da odvoji pogled od portreta. Bila je oduševljena.

Čekao se pogodan trenutak da se poklon uruči Društvu lekara Vojvodine. Zbilo se to ovog aprila, u zdanju Matice srpske, na promociji Ivanine nove knjige pesama „Osvit duše”, ovoga puta i na francuskom jeziku. U ime vojvođanskih lekara poklon je primio prim. dr Vladimir Sakač.

Zmajev portret, viđen očima ovog umetnika, bio je povod da se nešto više dozna o sudbini ostale njegove braće. Malo se u javnosti zna da je imao još tri brata, trojicu istinskih rodoljuba. I, on četvrti. Dakle, Georgij Đura, Jovan, Kornel i Dimitrije. Poticali su iz ugledne cincarske porodice, a njihov otac Pavle bio je gradski načelnik, senator i advokat. Obrazovan, načitan, vredan. U Novi Sad stigli su 1760. i već u prvoj generaciji su se posrbili, smatrajući da tako staju na grudobran u odbrani srpstva.

Najhrabriji među njima je Đura, kapetan vojske kraljevine Srbije. Istina, on je najpre bio u vojsci Habzburške monarhije, ali je tu vojsku napustio i otišao tamo gde ga srce nosi. Brzo se pročuo po hrabrosti u Drinskoj vojsci, junački se boreći u bataljonu dobrovoljaca kojim je on komandovao.

Da sudbina ume da umeša prste svedoči i podatak po kome je u tom bataljonu vojevao i Jaša Tomić, tada 20-godišnjak. Tomić je bio novinar, književnik i političar, a 1884. postaje urednik lista „Zastava” i naslednik Svetozara Miletića čijom se ćerkom Milicom oženio. Važio je za jednog od najuglednijih Srba u Narodnoj skupštini koja je u novembru 1918. donela odluku da se Banat, Bačka i Baranja priključe Kraljevini Srbiji.

Braća su se poštovala i uvažavala. Tako je 1886. Đura napunio 40 godina od stupanja u vojnu službu, a Zmaj mu je podario sledeće stihove: „Tebe, Đuro, guslar slavi neumitni/prema tom su naši glasi bledi, sitni”. Turci su ga upamtili kao junaka s Majevice, nazivajući ga „ljuti Zmaj”.

Bez muških potomaka

U službu Svetozara Miletića stavio se i mlađi brat Kornel. Imao je zadatak da, tajno, od Srba iz Vojvodine prikuplja pomoć za vojsku Milana Obrenovića. Agitovao je u Bašaidu, Kikindi, Melencima, gde je i uhapšen. Tamnovao je 18 meseci u Bečkereku, današnjem Zrenjaninu. Zbog odanosti srpstvu, pola godine je robijao i u Somboru. Razlog: u fijaker patrijarha Germana Anđelića, naklonjenog Mađarima, ubacio je Zmajevu satiričnu pesmu „Za srećna puta”. Posle je živeo u Beogradu, izdajući „Beogradski dnevnik”.

Dimitriju Jovanoviću, četvrtom rodoljubu, Mađari nisu dozvolili da 1878. bude reizabran za novosadskog ekonomskog senatora, što se odrazilo na njegov ionako skroman porodični budžet. Četiri brata iza sebe nisu ostavili muške potomke, pa se loza ugasila. Svoju tragediju sa decom Zmaj je opisao u „Đulićima” i „Đulićima uveocima”. Kornel se nije ženio, dok su Đura i Dimitrije imali ćerke, ali nijedna nije imala poroda. Porodični krug se, tako, zatvorio.

Otac Pavle je, osim četiri sina, imao i ćerku Jermilu, ali je ona umrla još kao dete. Tragedija se dogodila 1849. godine kad su Mađari bombardovali Novi Sad, pa je ova porodica, kao i mnoge druge, morala u izbeglištvo.

ZMAJEVE SEOBE

Od sve braće, Zmaj je izgleda bio najnemirnijeg duha. Živeo je u Novom Sadu, Pančevu, Beogradu, Beču, Sremskim Karlovcima, Kamenici, Futogu, Pešti. Po struci lekar, ostao je upamćen kao jedan od najplodnijih pesnika srpskog romantizma. Pisao je političke i satirične pesme. U Sremskoj Kamenici postoji kuća u kojoj je živeo i umro.

NADIMAK OD GREŠKE

Malo je poznato kako je Jovan Jovanović dobio nadimak Zmaj. U Sremskim Karlovcima je 3. maja 1848. održana Majska skupština na kojoj su Srbi tražili autonomiju u okviru Austrougarske monarhije. Jova je, baš zbog toga, pored svog imena uvek dopisivao 3. maj. Jednom se dogodilo da je u potpisu izostavio tačku, pa je 3. maj, ćirilično, postao Zmaj. Brzo je dobio nadimak po kome je i danas poznat.