„Šumovi na vezi” u beogradskom Institutu za reumatologiju

Nekoliko zaposlenih iz Instituta za reumatologiju u Beogradu obraćalo se ovih dana medijima žaleći se na mobing direktora ove kuće, profesora dr Gorana Radunovića, tvrdeći da viče na njih, da im ne dozvoljava stručno usavršavanje, ne odobrava odlazak na godišnje odmore… „Šumovi na vezi” između direktora i nekoliko zaposlenih traju već neko vreme, a sve žalbe prvi čovek ove zdravstvene ustanove negira i u razgovoru za „Politiku” ističe da je doživeo medijsku hajku, iako ni za šta nije kriv. On napominje da mu pojedinci stalno šalju inspekcije koje proveravaju rad kuće, ali da je utvrđeno da se ovde ništa ne radi protivzakonito.

– Dogodilo se to da je jedna medicinska sestra neovlašćeno snimila razgovor koji je pustila u etar, a pritom je pre toga napravila više disciplinskih propusta. Na njen rad je bilo više pritužbi u različitim službama, iako se žalila na nepostojeći mobing. Nikada je nismo kaznili, iako su postojali zahtevi da dobije upozorenje pred otkaz. Dok je bila u Kovid bolnici u Batajnici nije htela da izvršava naloge, govoreći da joj to nije u opisu posla. Kada je došla u moju kancelariju, hteo sam da joj kažem da nije u pravu i iskarikirao sam celu situaciju, a ona je raznim grimasama isprovocirala moju reakciju i to snimila – tvrdi dr Radunović.

Naš sagovornik napominje da je bilo problema sa nekolicinom zaposlenih i kada je institut tokom pandemije postao ustanova za zbrinjavanje obolelih od korone.

– Sredinom oktobra 2020. godine ušli smo u kovid režim i za dva meseca smo zbrinuli oko 900 pacijenata. Doneli smo odluku da se radi po četiri sata u skafanderima, šest puta nedeljno mlađi lekari, a pet puta stariji. I u Kovid bolnici u Batajnici imali smo po dve poluintenzivne nege gde su radili naši zaposleni. Trudili smo se da radimo najbolje što možemo, ali su me neki od lekara tužili zbog rada u kovidu, uprkos činjenici da su bili novčano nagrađeni. Medicinske sestre su dobijale mesečno nagradu od 30.000 dinara, više medicinske sestre od 40.000, lekari bez specijalizacije 50.000, a specijalisti 60.000 dinara. Jednom broju zaposlenih nije bilo po volji ni to što smo uveli aparat za prijavu radnog vremena, na koji se evidentiraju kada dolaze na posao – kaže dr Radunović.

Da bi obezbedili kontinuitet u pružanju zdravstvene zaštite, raspisali su konkurs za prijem medicinskih sestara, a već su primili u radni odnos više od 20 mladih lekara koji su imali visok prosek na fakultetu. Neke su već uputili na specijalizaciju. Zbog toga ova institucija nikada nije imala više doktora nego što je to sada slučaj.

– Na moj predlog su medicinske sestre prvi put dobile priliku da postanu više medicinske sestre o trošku države. Odobravao sam im odlaske na stručna usavršavanja i pomagao im u sastavljanju stručnih radova. Imali smo situaciju da neki lekari stalno odlaze na kongrese, a neki nemaju priliku za to pa smo napravili komisiju za stručno usavršavanje. To je takođe naišlo na veliki otpor. Želeli smo da omogućimo da ne odlaze stalno isti ljudi na putovanja kao i da ne mogu da dobiju odobrenje ukoliko nemaju kotizaciju za kongres, a prednost smo davali ljudima koji imaju napisane radove. Bili smo šokirani jer su neki lekari o trošku farmaceutskih kuća više puta godišnje išli na određene destinacije gde se održavaju kongresi, a da uopšte nemaju uplaćene kotizacije, koje su neophodne za prisustvovanje skupovima. Pretpostavlja se da su, možda, neki od njih imali dogovor da propisuju određene lekove, a da za uzvrat dobiju boravak na određenoj destinaciji. Upravo oni lekari koji su odlazili na destinacije bez uplaćenih kotizacija su počeli da prave spiskove i skupljaju potpise protiv mene, sa ciljem da izdejstvuju moju smenu sa čela instituta. Nije meni cilj da budem direktor, to je otežavajuća okolnost u kojoj radim, ali ne želim da me neko okrivljuje da sam uradio nešto što nisam – ističe direktor Instituta za reumatologiju.

Ministarstvo zdravlja je ovoj kući nabavilo savremene aparate, kao što su magnetna rezonanca, na kojoj će moći da se snima i kičmeni stub, skener, digitalni rendgen uređaj. Iz donacija su uspeli da nabave više uređaja za fizikalnu terapiju, ultrazvučni aparat i mikroskop sa komorom. Investicije su vredne više od milion evra. Ipak, rak-rana i ove kao i mnogih ustanova u Srbiji su liste čekanja, iako su zahvaljujući boljoj organizaciji uspeli da prepolove liste i omoguće povećanje broja prvih pregleda.

– Više puta mesečno puštamo termine za zakazivanje prvih pregleda pacijenata, ali se svi brzo popune. Oko četiri, pet miliona ljudi gravitira ka našoj ustanovi. Kod nas se godišnje obavi više od 70.000 pregleda, do 7.000 ljudi se hospitalizuje, a 10.000 prođe kroz dnevnu bolnicu. Činjenica je da je porastao interes za otkrivanjem i lečenjem reumatskih bolesti. Došlo je do pojave novih lekova, neki utiču na ekspresiju gena i zaustavljanje oboljenja. Veliki značaj ima društvo uopšte ukoliko osobi bude bolje i nije invalid, jer za nju mora da radi više ljudi. Treba znati da jedan do dva odsto bruto nacionalnog proizvoda u razvijenim zemljama odlazi na lečenje reumatskih bolesti – navodi dr Radunović.

Od zapaljenskih reumatskih bolesti u Srbiji pati i oko 2.000 dece, a odrasli pomoć traže najčešće zbog sistemskih bolesti vezivnog tkiva, reumatskog artritisa, psorijatičnog artritisa… Najviše ljudi ima tegobe zbog degenerativnih reumatskih oboljenja, bilo da je reč o oboljenjima kičmenog stuba bilo „nosećih” zglobova.