„Шумови на вези” у београдском Институту за реуматологију

Неколико запослених из Института за реуматологију у Београду обраћало се ових дана медијима жалећи се на мобинг директора ове куће, професора др Горана Радуновића, тврдећи да виче на њих, да им не дозвољава стручно усавршавање, не одобрава одлазак на годишње одморе… „Шумови на вези” између директора и неколико запослених трају већ неко време, а све жалбе први човек ове здравствене установе негира и у разговору за „Политику” истиче да је доживео медијску хајку, иако ни за шта није крив. Он напомиње да му појединци стално шаљу инспекције које проверавају рад куће, али да је утврђено да се овде ништа не ради противзаконито.

– Догодило се то да је једна медицинска сестра неовлашћено снимила разговор који је пустила у етар, а притом је пре тога направила више дисциплинских пропуста. На њен рад је било више притужби у различитим службама, иако се жалила на непостојећи мобинг. Никада је нисмо казнили, иако су постојали захтеви да добије упозорење пред отказ. Док је била у Ковид болници у Батајници није хтела да извршава налоге, говорећи да јој то није у опису посла. Када је дошла у моју канцеларију, хтео сам да јој кажем да није у праву и искарикирао сам целу ситуацију, а она је разним гримасама испровоцирала моју реакцију и то снимила – тврди др Радуновић.

Наш саговорник напомиње да је било проблема са неколицином запослених и када је институт током пандемије постао установа за збрињавање оболелих од короне.

– Средином октобра 2020. године ушли смо у ковид режим и за два месеца смо збринули око 900 пацијената. Донели смо одлуку да се ради по четири сата у скафандерима, шест пута недељно млађи лекари, а пет пута старији. И у Ковид болници у Батајници имали смо по две полуинтензивне неге где су радили наши запослени. Трудили смо се да радимо најбоље што можемо, али су ме неки од лекара тужили због рада у ковиду, упркос чињеници да су били новчано награђени. Медицинске сестре су добијале месечно награду од 30.000 динара, више медицинске сестре од 40.000, лекари без специјализације 50.000, а специјалисти 60.000 динара. Једном броју запослених није било по вољи ни то што смо увели апарат за пријаву радног времена, на који се евидентирају када долазе на посао – каже др Радуновић.

Да би обезбедили континуитет у пружању здравствене заштите, расписали су конкурс за пријем медицинских сестара, а већ су примили у радни однос више од 20 младих лекара који су имали висок просек на факултету. Неке су већ упутили на специјализацију. Због тога ова институција никада није имала више доктора него што је то сада случај.

– На мој предлог су медицинске сестре први пут добиле прилику да постану више медицинске сестре о трошку државе. Одобравао сам им одласке на стручна усавршавања и помагао им у састављању стручних радова. Имали смо ситуацију да неки лекари стално одлазе на конгресе, а неки немају прилику за то па смо направили комисију за стручно усавршавање. То је такође наишло на велики отпор. Желели смо да омогућимо да не одлазе стално исти људи на путовања као и да не могу да добију одобрење уколико немају котизацију за конгрес, а предност смо давали људима који имају написане радове. Били смо шокирани јер су неки лекари о трошку фармацеутских кућа више пута годишње ишли на одређене дестинације где се одржавају конгреси, а да уопште немају уплаћене котизације, које су неопходне за присуствовање скуповима. Претпоставља се да су, можда, неки од њих имали договор да прописују одређене лекове, а да за узврат добију боравак на одређеној дестинацији. Управо они лекари који су одлазили на дестинације без уплаћених котизација су почели да праве спискове и скупљају потписе против мене, са циљем да издејствују моју смену са чела института. Није мени циљ да будем директор, то је отежавајућа околност у којој радим, али не желим да ме неко окривљује да сам урадио нешто што нисам – истиче директор Института за реуматологију.

Министарство здравља је овој кући набавило савремене апарате, као што су магнетна резонанца, на којој ће моћи да се снима и кичмени стуб, скенер, дигитални рендген уређај. Из донација су успели да набаве више уређаја за физикалну терапију, ултразвучни апарат и микроскоп са комором. Инвестиције су вредне више од милион евра. Ипак, рак-рана и ове као и многих установа у Србији су листе чекања, иако су захваљујући бољој организацији успели да преполове листе и омогуће повећање броја првих прегледа.

– Више пута месечно пуштамо термине за заказивање првих прегледа пацијената, али се сви брзо попуне. Око четири, пет милиона људи гравитира ка нашој установи. Код нас се годишње обави више од 70.000 прегледа, до 7.000 људи се хоспитализује, а 10.000 прође кроз дневну болницу. Чињеница је да је порастао интерес за откривањем и лечењем реуматских болести. Дошло је до појаве нових лекова, неки утичу на експресију гена и заустављање обољења. Велики значај има друштво уопште уколико особи буде боље и није инвалид, јер за њу мора да ради више људи. Треба знати да један до два одсто бруто националног производа у развијеним земљама одлази на лечење реуматских болести – наводи др Радуновић.

Од запаљенских реуматских болести у Србији пати и око 2.000 деце, а одрасли помоћ траже најчешће због системских болести везивног ткива, реуматског артритиса, псоријатичног артритиса… Највише људи има тегобе због дегенеративних реуматских обољења, било да је реч о обољењима кичменог стуба било „носећих” зглобова.